Digitalne igre

21. VEK
Dok sportisti ovih dana počinju da pakuju prtljag za Peking, olimpijski spektakl koji će od 8. do 24. avgusta biti glavni planetarni događaj (nadajmo se da ništa neće biti u stanju da ga zaseni), po svemu sudeći, obeležiće dosad neviđena simbioza sporta i tehnologije. U tolikoj meri da će u drugi plan gurnuti onu drugu isprepletanost – između sporta i politike.

Tek druga u 21. veku, pekinška olimpijada će iz mnogo razloga – ambicija domaćina da se prikaže u što raskošnijem svetlu (olimpijski budžet 40 milijardi dolara), interesi velikih kompanija da steknu nove marketinške poene, interesi medija da podignu sopstveni rejting, interesi nacija i sportista da ne propuste priliku za globalnu promociju i slavu – biti grandiozna predstava i prilika da se pokaže koliko se za samo četiri godine napredovalo u digitalnom domenu, u informatičkim tehnologijama koje su, iako relativno mlade, već promenile civilizaciju.

Ima, istina, i onih koji smatraju da je digitalna revolucija za olimpijski pokret (i olimpijski biznis), mač sa dve oštrice. Dok sa jedne strane, olimpijska borilišta može da približi većem broju ljudi nego ikad, na drugoj je nesporna činjenica da digitalne igračke, od kompjutera, preko ajpoda, do ajfona, mladoj generaciji sport ne čine toliko privlačnim kao nekad.

Ako do nje i budu dolazili olimpijski događaji, to će biti posredstvom novih medija, pre svega Interneta: preko Jutjuba, Fejsbuka i sličnih popularnih sajtova preko kojih je, na primer, samo u maju, američka sajber generacija videla više od 12 milijardi video-zapisa.

To ipak ne znači da se klasična televizija predala: naprotiv, igre u Pekingu će, kako je već najavljeno, biti prenošene sa mnogo većim ambicijama nego dosad, u potrazi za gledaocima (i oglašivačkim parama).

Mreža En-Bi-Si će tako imati ukupno 3.600 sati prenosa sa borilišta i oko njih (oko 250 sati svakog dana!), što je više nego zbir satnica svih televizijskih prenosa dosad. Slike će pri tom biti mnogo realističnije nego dosad: biće realizovane u tehnologiji „visoke rezolucije” (HD).

Domaćini su, sa svoje strane, za sve namene kupili sve što je poslednja reč: od najnovijeg IBM superkompjutera, za prognozu vremena sa dosad neviđenom preciznošću (što domaćinima treba da omogući i da rasteruju kišu), preko uređaja za obezbeđenje, pa do elektronske opreme za borilišta.

„Olimpijada u Pekingu će biti upamćena kao prva u kojoj je digitalna tehnologija bila ključni igrač”, ocenjuje Stiv Sterberg, potpredsednik „Magna globala”, njujorške firme za medijske usluge. Po njemu, ovaj primer će odrediti i kako će drugi u doglednoj budućnosti koristiti ono što im omogućava informatika.

Ipak, tehnologija će biti najviše prisutna tamo gde će se voditi borba za medalje. Rezultati atletičara meriće se, recimo, sa marginom od hiljaditog dela sekunde (40 puta brže od treptaja oka). O tome će se brinuti dva tradicionalna kontrolora vremena, „Omega” (to radi još od Olimpijade 1932) i „Seiko” (debitovao na igrama u Tokiju, 1964). Merenje je, naravno, digitalno, pri čemu se koriste i laseri i ultrabrze kamere za foto-finiš (2.000 slika u sekundi, prema 1.000, koliko je korišćeno u Atini).

Zanimljivo je da će maratonci imati neku vrstu primopredajnika u svojim patikama, što će obezbediti da se i njihova prolazna i završna vremena izmere izuzetno precizno. Slična tehnologija namenjena je i biciklistima.

Završnica olimpijskih priprema donela je tehnološke proboje i u olimpijskim bazenima: umesto samo kupaćih gaćica u kojima su nekad osvajane plivačke medalje, takmičarima su sada na raspolaganju haj-tek kostimi koji značajno smanjuju otpor vode. Njihov glavni proizvođač je „Spido”: u tim kostimima je od februara ove godine, kada su prvi put korišćeni, do sredine juna oboreno čak 38 svetskih plivačkih rekorda!

Jedno tehnološko sportsko čudo neće, međutim, biti iskušavano u Pekingu. To su proteze južnoafričkog sprintera Oskara Pistorijusa, koje mu zamenjuju obe amputirane noge.

Kada je sa ovim protezama svemirskog izgleda počeo da postiže impresivne rezultate i u konkurenciji sa „normalnim” takmacima, Međunarodni atletičarski savez je pokušao da ga diskvalifikuje, s obrazloženjem da mu tehnologija daje nefer prednost (za istu brzinu treba mu, navodno, četvrtina manje snage). Taj argument je na kraju oboren, ali Pistorijus se neće pojaviti na stazama u Pekingu iz drugih razloga: kao trkač na 400 metara nije uspeo da ispuni normu Južnoafričkog olimpijskog komiteta. Uprkos tome, njegovo mesto u istoriji sporta i tehnologije već je zagarantovano. Pomerio je granice i ljudskog i tehnološkog.