Убити живот на почетку

Гордана Антонијевић (38) из села Мајура надомак Јагодине, која је у једномесечном притвору због основане сумње да је убила тек рођеног сина, како „Политика” незванично сазнаје, признала је још једно чедоморство. Пошто је добила сепсу, нема могућности да тренутно буде саслушана. Гордана се, подсетимо, породила у ноћи између 4. и 5 јула у својој породичној кући. Бебу је ставила у платнену торбу коју је сутрадан бацила у реку Лугомир. Лекарима Здравственог центра у Јагодини који су потврдили порођај, рекла је да је имала спонтани побачај три дана пре него што ју је полиција ухапсила. У полицији је, међутим, тврдила да је родила мртво дете. Обдукција је, како сазнајемо, завршена, али извештај још није достављен полицији. Вештачење њеног психофизичког здравља је завршено, али ће и тај резултат истражни судија саопштити када стигне извештај обдуцената.

Случајеви чедоморстава у Поморављу, нажалост, нису ретки. Од свих чедоморстава у овом крају, најсвирепија је, ипак, починила Славица Глишић (44) из Превешта код Рековца, коју је јавност прозвала „чедоморка из Превешта”. Када је полиција пронашла два дечија скелета у шипражју крај њене куће, а један у земљаном поду помоћне зграде, она је признала да је од 1985. године у другом стању била четири пута. Две бебе убила је њена мајка Јана, а две су се, како је изјавила, угушиле у плодовој води, јер се порађала код куће. Како су три чедоморства застарела, Општински суд у Рековцу јој је само за последње изрекао затворску казну од шест месеци условно на две године. Славица је осуђена условно иако су вештаци неуропсихијатрије утврдили да је ментално здрава, јер је необразована, васпитно запуштена и има смањени проценат радне способности, пошто јој срастају прсти на екстремитетима.

Биљана Миловић из села Конарева починила је чедоморство 5. децембра 2002. године, као двадесетдвогодишњакиња. Породила се у пољском тоалету своје сестре у Параћину. Потом је отишла у породилиште, јер јој је била потребна лекарска помоћ. Лекари су случај одмах пријавили полицији, која је убрзо пронашла мртву бебу. Општински суд у Параћину одредио јој је условну казну затвора од две године, а Окружни суд у Јагодини је казну потврдио.

А 1. априла 2006. године на сметлишту села Стењевца код Деспотовца пронађен је тек рођен, неповијен, али жив дечак, чије тело је од хладноће поплавело. Полиција је утврдила да га је на том месту родила Станисава Милосављевић (30), која је живела преко пута сметлишта.
Свирепо чедоморство догодило се и 8. фебруара прошле године. Николина Бибић (27), избеглица из Хрватске, настањена у Јагодини, голим рукама је задавила своју девојчицу. Она се породила у свилајначком селу Кушиљеву, у коме је радила као конобарица. Николина је у истрази признала чедоморство, али се није сећала како га је починила. Судски вештак утврдио је да је дете задавила пупчаном врпцом и притискајући га рукама по врату док се није угушило. Она је признала да је мртво дете умотала у кафански чаршаф, а потом ставила у пластичну кесу, коју је бацила у контејнер. Беба је сутрадан из контејнера доспела у камион смећар ЈКП „Морава”, који ју је избацио на градску депонију „Бадра”. Беживотно тело девојчице, које је испало из кесе приликом пражњења камиона, приметили су сакупљачи секундарних сировина, који су одмах обавестили полицију.

Последњу живу бебу мајка је оставила 17. марта ове године код силоса за складиштење жита у Ћуприји. Медицинске сестре дечјег одељења Здравственог центра су ову девојчицу назвале Ана. Мајка им се касније јавила, али није хтела да узме бебу, која је тренутно у хранитељској породици. Ове године, иначе, на том одељењу је било седам напуштених беба. По њих четири су на крају, дошле мајке, а Вука и Мају усвојиле су медицинске сестре.

По свему судећи, мајке се на чедоморства одлучују јер су неудате али и због лошег материјалног стања. Неудата мајка у Поморављу одувек је на „стубу срама”. Иначе, таква убиства се третирају као „привилегована” и за то се, најчешће, добијају условне казне.