Минус не утиче на смањење загађења ваздуха

Само један дан пошто је премијерка Ана Брнабић изјавила да је квалитет ваздуха све бољи, а да је загађење проблем са којим се „прилично успешно боримо последњих година”, Београђани су опет удисали чађ. Премијеркин оптимизам није делио сајт „Ер вижуал” на чијој смо листи најзагађенијих градова света јуче око 14 сати били петнаести, а ништа веселији подаци нису стизали ни са домаћег портала „Беоеко” Градског завода за јавно здравље по коме је Београд био у црвеној зони, односно „загађен”. Око 13 сати је тако апликација „Сепа” Агенције за заштиту животне средине показала да је ваздух на Старом граду, Новом Београду и код Мостарске петље загађен, док је на Врачару и Зеленом брду био прихватљив.

Многе је изненадило то што се ова епизода загађења дешава баш у периоду када је град захватио хладни талас, али како објашњава метеоролог Недељко Тодоровић, температура и није неки фактор када је реч о овом проблему. Минус и загађење немају никакве везе.

– Зими је уобичајено кад је висок притисак и кад је слаб ветар, а направи се магла, да и загађеност буде велика. У Београду то није ништа ново, тако је било и пре неколико деценија, кад је било више индустрије. Али, кад дуне ветар, кошава све то распрши, смањи се концентрација загађујућих материја и готово је. Предуслови за ниску температуру попут ове бележене у последња два дана јесте висок притисак, снег на тлу и ведрина ноћу. Али, нема то везе са загађењем. Оно је некад у одређеним временским ситуацијама израженије, а некад га уопште и нема. Кад не би било загађујућих материја, било би чисто, без обзира на метеоролошке прилике – објашњава Тодоровић.

Добра вест је да хладни талас већ одлази, а да се од данас очекује лепше и топлије време. Овако хладни дани иначе су уобичајени зими и нису ништа ново.

– У Београду, додуше, две или три зиме нисмо имали овако хладне епизоде, али ранијих година бележене су и ниже температуре. На пример, пре десет година, када су у фебруару заледили Сава и Дунав, у центру је било минус 15 степени, док је на периферији забележено и до минус 27 – подсећа Тодоровић и додаје да је јуче ујутру у центру града измерено 8,8 степени испод нуле, а на периферији до минус 15.

Јануар је, иначе, најхладнији месец у Београду ако се гледа средња температура. Узимајући стогодишњи просек, она износи око 0,3 степена. То је, напомиње, просек, јер у јануару има и хладнијих, али и топлијих дана. Тако је на пример 5. јануара измерено чак 18,6 степени.

Брнабићева: Ваздух све бољи

Премијерка Ана Брнабић пре два дана подсетила је да се пре 2010. године квалитет ваздуха није мерио као данас, а да су тек тада постављене мерне станице.

– Према подацима којима располажемо, од 2014. године ваздух је све бољи – истакла је Брнабићева, а пренео Беоинфо.

Она је као један од најважнијих корака за смањење загађења у Београду истакла гасификацију.
– У Београду су од 2014. године 24 јавна објекта (махом школе) прикључена на далековод или гасовод, а проширена је и топлодалеководна мрежа. Јавно комунално предузеће „Београдске електране” је прикључило на топлодалековод чак 3.000 корисника и на тај начин смањило број индивидуалних ложишта која су највећи емитери загађења. Од 2015. године, ГСП „Београд” је почео да набавља аутобусе са ниском емисијом гасова, а од 2016. и електричне аутобусе – истакла је Брнабићева и додала да је возни парк овог превозника све мањи загађивач, као и да су од 2014. године почели да се граде и филтери за одсумпоравање на термоелектранама, што је знатно допринело смањењу емисије штетних честица у Београду и околини. При крају је и решавање проблема градске депоније у Винчи и емисије метана у ваздух, а велики корак је изградња метроа и „БГ воза” који су еколошки најчистији начини транспорта.