Специјалиста за шампионате

Нема сумње да је велемајстор Милош Перуновић (23) постао специјалиста за државне шампионате. У прошлонедељном тромечу за првог првака Србије савладао је браниоца титуле Бранка Дамљановића са 1,5:0,5, а Михајла Стојановића са 2:0. Првом титулом државног првака окитио се пре две године на Копаонику, а прошле године у Панчеву је био трећи на последњем првенству СЦГ.

Огромни потенцијал најавио је као кадетски вицешампион Европе, 1995. и света, 1996, оба пута до 12 година. Са 18 је први пут био сениорски првак Србије, када је то било републичко такмичење, а са 19 је постао велемајстор и дебитовао у репрезентацији, на Европском првенству у Пловдиву, 2003.

И наредне, 2004. године играо је за наш најјачи тим на Олимпијади у Калвији, а у октобру те године стигао до 2.575 рејтинг-поена. Излазак из периода слабијих резултата који је потом наступио била је титула на Копаонику, 2005, а онда следи нови пад до 2.508 поена. Садашњи период стабилног успона почео је у пролеће 2006. Међу последњим значајнијим успесима пре деобе првог места у Вршцу била је победа у јакој конкуренцији прошлогодишњег Меморијала "Веселин Бошковић", у Београду.

– Тромеч је био занимљив, са темпом од око сат времена по играчу, по којем сам играо први пут, баш као и моји ривали – анализирао је Перуновић завршну представу овогодишњег државног првенства, док је на њеном попришту, Машинском факултету у Београду, примао честитке од учесника Премијер лиге, који су одмах после тромеча искористили универзитетско гостопримство. – Најтежа ми је била прва партија против Дамљановића, нашег најбољег играча. На моју срећу, добио сам тај, веома важан дуел. Већ другог дана било ми је много лакше, јер сам се навикао на темпо, ни спор ни убрзан. Био сам свестан да сам близу титуле када сам црним фигурама победио веома чврстог Стојановића. Тромеч је био изузетно борбен, са само два ремија. Нема калкулација када је важно само прво место, а готово је свеједно да ли си други или трећи. Желео бих да се захвалим оцу Слободану, мајци Драгици и брату Стефану на великој подршци. Током тромеча били су моји највернији навијачи.

Можете ли да упоредите трофеје 2005. и 2007?

– И на Копаонику и у Вршцу био сам непоражен. Оба пута сам освојио по девет поена, са по пет победа и осам ремија, али сада то није било довољно да будем сам први. И прошле године, на Првенству државе у Панчеву, достигао бих Дамљановића и Пикулу да сам победио у последњем колу.

Да ли Вам је сметао мали број гледалаца на Машинском факултету?

– Сигурно би било лепше да је пуна сала, али су нам се поклопили термини са тениским мечом Србија – Аустралија. Тек када је Ђоковић победио и одлучио меч, дошло је више публике на шах!

Играте за актуелног првака државе Београд Беопубликум коме сте донели и другу домаћу титулу. У чему је тајна успеха ове екипе?

– Постоји добар однос између играча и руководства. Све време смо се дружили, што нас је и довело до циља. Сада нас очекује учешће на Купу европских шампиона у Струги.

Како коментаришете да нисте у репрезентацији за Европско првенство на Криту?

– То је ствар селектора који је бирао између играча исте снаге. Не би погрешио кога год да је ставио у екипу и зато нико нема права да се љути. Борићу се да идуће године изборим место у репрезентацији.

О честим успонима и падовима у каријери...

– Најважније је константно радити како би се те амплитуде смањиле. Неопходно је да се сложе многе коцкице да би се успело.

Колико дневно посвећујете шаху?

– Некад мање, некад више, а у просеку четири до пет часова кад нисам на турнирима. Много зависи и од осталих дневних обавеза.

О достизању границе од 2.600 поена...

– Већ сам био близу тог рејтинга, али мислим да могу и много више од тога. Раније је то за нас била "немогућа мисија", а сада је исто остварило већ неколико играча.

Шта мислите о условима за наше шампионате?

– Првенство државе у Вршцу је репер за сва будућа. Поставили су границу испод које не би смело да се иде. Што се тиче квалификација, сматрам да би требало да се игра јединствено полуфинално такмичење, а не три турнира по регионима.

Какав је тренутни положај наших професионалаца?

– Много тежи него раније. Имамо проблема са визама, спонзори нису на дуже стазе, а тешко да можемо напред без постављања основа у вишим структурама, држави и министарствима.

Како оцењујете Светско првенство у Мексику?

– Цео турнир био је у знаку Ананда. Био је у најбољој форми, лако и брзо је играо. Чинило ми се као да не може да изгуби партију! Више сам очекивао од Ароњана, али је он тек ушао у светски врх. Играло се доста борбено за врхунски ниво, храбро и занимљиво.