Среда, 25.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ваљевска брука

Споменик Десанки Максимовић испред руиниране зграде Ваљевске штедионице (Фото: лична архива)

Путници намерници, савремено речено туристи, у самом центру Ваљева већ три године затичу руинирану зграду Ваљевске штедионице. Десетак метара испред зграде налази се споменик песникињи Десанки Максимовић. Покушај да фотографијом забележите успомену, захтева вештину да у фотошопу избришете изваљене прозоре, замандаљена врата, одваљене олуке. Десанка то није заслужила. Њени ђаци из Ваљевске гимназије – архитекте, сликари, лекари, новинари, историчари, судије и адвокати, професори и учитељи, с ретким дуговечним изузецима – нису више међу живима.

На њиховим потомцима, политичарима, менаџерима, бизнисменима, остаје брука да велелепна зграда сазидана за само годину дана, од 1903. до 1904, ружи град, уместо да га краси као некада. Усељена је децембра 1905. Знали су Ваљевци, трговци, занатлије, сељаци да штеде. Потрајало је то кроз два светска рата. Онда се 1945. у зграду уселила општинска власт. Касније су испод сводова архитектонског чеда инжењера Чедомира Гагића и Леонида Зисића кренули таласи Радио Ваљева и прве новинске шлајфне локалних новина. У последње две године радио-таласе под кровом ове установе, која је и поред назива „Напред” отишла корак уназад, односно у стечај, заменили су голубови. Да су барем писмоноше, могли би однети поруку општинским властима да се не брукају и нађу новца да сачувају од пропадања оно што су им штедљиви ваљевски трговци, занатлије, угоститељи, чиновници, сељаци и свештеници оставили у аманет.

Време протекло у тражењу намене овом објекту треба заборавити. Идеја да се општинска власт врати овде, где је боравила од 1945. до 1967, више није актуелна. Ваља зато размислити о томе да се у ову зграду на Тргу песника пресели Завичајни музеј писаца, који је у скромном простору, тридесетак метара удаљен. Писци, којима Ваљево не оскудева, неће се љутити ако им се придруже и знаменити сликари, вајари, глумци и редитељи. А екстеријер и ентеријер као да су пресликани из романа недавно преминулог књижевника Радована Белог Марковића, који нам је Колубару и Ваљево „старога премера” записао у сећање. Уметници нису захтевни за одржавање. Довољно је за почетак застаклити полупане прозоре и голубове иселити под стрехе, где им је и место. Ваљда је за толико преостало пара у градској каси.

Драган Пантелић

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Јово Кнежевић
Споменик Десанки преселити у Бранковину, тамо треба екскурзије да иду да га виде, а крш и лом нек остаје до неког другог кршоломца.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.