Три антибиотика за успешну борбу

Тегобе и болови у желуцу и дуоденуму, уопште у гастроинтестиналном систему, спадају међу најчешће здравствене проблеме модерног човека. У врху листе узрока је инфекција хеликобактеријом.

– Хеликобактерија (Helicobacter pylori) је грам-негативна бактерија која је физиолошки присутна у желудачној микрофлори за коју се сада поуздано зна да упркос желудачној киселини није у потпуности стерилна. Када се због разних услова и у различитим околностима бактерија пренамножи, јавља се активна упала која прогредира најпре у површински гастритис, а касније присуство бактерије може довести до атрофије и промена нормалне слузнице, па чак и појаве карцинома или лимфома желуца, с једне стране, односно развоја улкусне болести желуца и/или дванаестопалачног црева – објашњава клинички асистент др Владимир Миливојевић, специјалиста интерне медицине, супспецијалиста гастроентерологије и хепатологије на Клиници за гастроентерологију и хепатологију Клиничког центра Србија.

 Најважнији корак је на време и адекватно дијагностиковати бактерију, правовремено је лечити и спречити појаву ових стања, односно спречити даља оштећења, која могу бити неповратна и озбиљна.

Тестирај и лечи

Др Миливојевић наглашава да је у последњих 20 година примећен известан тренд опадања учесталости инфекције са 48 одсто светске популације до неких 42 посто у последњој декади. Учесталост инфекције је већа у неразвијеним земљама и земљама у развоју што се повезује с лошијим санитарним условима. Тренд опадања стопе инфекције објашњава се и већом употребом антибиотика и употребом лекова из групе инхибитора протонске пумпе.

– Подаци из Србије говоре да је учесталост инфекције међу болесницима с диспептичним сметњама (код болова у трбуху уз неку од тегоба које су повезане с проблемима варења) негде око 38 одсто. Тако је рационално размишљати о хеликобактерији, али није свака тегоба повезана с њом. Свакако интернационални и национални водичи код сваког болесника који има неки од симптома диспепсије саветују такозвану стратегију „тестирај и лечи” као први корак у испитивању ових тегоба пре започињања специфичнијег лечења. Управо је непоштовање ове стратегије један од најчешћих проблема у свакодневном клиничком раду – указује наш саговорник.

Инфекција може протицати са широким спектром симптома од дискретних, попут надутости или јутарње мучнине, „металног” укуса у устима, слабијег апетита, до јаких и интензивних болова у пределу желуца, интензивног повраћања, губитка у телесној тежини, па чак и развоја малокрвности (анемије).

– Када причамо о могућој симптоматологији која је слична инфекцији хеликобактеријом, најпре на основну анамнезе (разговора с болесником) и адекватног физикалног прегледа, те основних анализа крви и ултразвучног прегледа трбуха, лекар треба да процени да ли су поменуте тегобе функционалне природе (дакле повезане с начином исхране, начином живота, стресом, употребом алкохола, цигарета...) или можда имају неки органски карактер. Свакако се инфекција бактеријом и симптоматологија која се јавља преклапају с бројним како функционалним, тако и органским стањима – наводи др Миливојевић.

Он додаје да по неким карактеристикама, функционална диспепсија, рефлуксна болест једњака, функционалне болести жучне кесе и жучних путева могу дати симптоме сличне бактерији, а такође и бројни органски узроци попут гастритиса другог узрока, ерозивне болести желуца и дванаестопалачног црева, чира на желуцу или дванаестопалачном цреву, калкулозне болести жучне кесе, хроничног панкреатитиса, интолеранције на глутен или друге нутритивне интолеранције.

За тегобе сличне овој инфекцији могу бити одговорни и бројни други секундарни узрочници нарочито као последица придружених болести (шећерна болест, хронична бубрежна слабост, болест плућа, кардиоваскуларна обољења, болести штитасте жлезде и др.).

Увек је важно утврдити да ли код пацијента постоје и такозвани алармни симптоми. То су губитак у телесној тежини, анемија, отежано гутање, повраћање крви, црна или крвава столица, пролонгирано и упорно повраћање, позитивна породична анамнеза за малигнитете дигестивног тракта. Ако ови симптоми постоје, неопходна су даља испитивања, уз ендоскопску дијагностику дигестивног тракта и обавезно узимање биопсија.

Којим дијагностичким методама се утврђује инфекција овом бактеријом?

– Уколико су болесници млађи од 50 година и немају алармне симптоме, златни стандард за дијагностику бактерије је такозвани уреаза издисајни тест, као и антигенски тест из столице. Тестирање бактерије преко крви није препорука, осим у одређеним специфичним ситуацијама. Нажалост, употреба серолошких, тестова из крви, широко је доступна и распострањена што представља једну од најчешћих грешака. Потврда излечења инфекције након лечења такође је обавезна и савет је да се за то користи издисајни тест – одговара наш саговорник.

 Уколико су болесници старији од 50 година или имају неки од симптома аларма, неопходна је гастроскопија, уз обавезно узимање биопсија из желуца по протоколу и тек након тога започињање терапије.

Лечење траје две недеље

Врста и тип терапије зависи од регионалних података о резистенцији (отпорности) бактерије на антибиотике, која је у последњем периоду растућа и достиже значајне размере, те је одговорна за све чешће терапијске неуспехе. Лечење се спроводи употребом три антибиотика, заједно с инхибитором протонске пумпе и неким од пробиотика у трајању од 14 дана. Ако таква терапија није успешна, раде се додатне анализе и лекар се одлучује за специфичнију терапију.

Најчешће грешке у постављању дијагнозе и лечењу догађају се када се не обави тестирање бактерије и не утврди да ли је инфекција присутна, када се користе само серолошки тестови у дијагностици (из крви). Грешка је и када се најчешће дају два антибиотика или се трајање терапије скрати на 10 дана или када сам болесник прекине лечење.

– Веома је важна сарадња пацијента, који лекове мора да пије како му је препоручено и у пуном обиму. Могућа је поновна инфекција, па и новим сојем бактерије. Током активног лечења препорука је умеренији начин исхране, избегавање алкохола, индустријске хране, лекова који могу бити агресивни за дигестивни тракт, попут антиреуматика – набраја др Миливојевић.

Гастроскопија некад неизбежна

– Прву епизоду лечења код болесника без алармних симптома треба и може по протоколу спроводити изабрани лекар у дому здравља, али ако нема побољшања потребно је да се гастроентеролог укључи у лечење. Уколико су болесници старији од 50 година или имају неки од симптома аларма, неопходна је горња ендоскопија (гастроскопија) уз обавезно узимање биопсија из желуца –каже др Миливојевић.

Истраживања у доба пандемије

– Нова истраживања у овој области усмерена су на растућу стопу резистенције и на индивидуализацију третмана. При европском регистру у коме активно учествује више од 40 европских земаља и 400 истраживача, налази се и Србија – каже др Миливојевић, који је и национални координатор за хеликобактер и објављује радове у престижним светским часописима с подацима из српске кохорте.

У Универзитетском клиничком центру Србије и Клиници за гастроентерологију и хепатологију у сарадњи с Институтом за микробиологију раде се додатне анализе код болесника који се више пута неуспешно лече (бактеријска култура и ПЦР).

– Управо је нашим ентузијазмом и залагањем током пандемије короне инплементирана ПЦР метода у рутински клинички рад што је показатељ да нам пандемија не сме бити препрека и лимитирати нас у раду с болесницима који се не лече од ковида 19. На основу тих анализа може се започети индивидуализован третман, па се лекари сада успешно носе и с инфекцијама које су лечене и више пута и трајале су годинама – каже наш саговорник.