Petak, 27.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PORODIČNI LEKAR

Tri antibiotika za uspešnu borbu

Kada se utvrdi da je uzrok nadutosti, mučnine, jakih bolova u želucu, povraćanja i mršavljenja infekcija helikobakterijom, pacijent mora da pije lekove kako mu je preporučeno i u punom obimu, tokom 14 dana
(Pexels)

Tegobe i bolovi u želucu i duodenumu, uopšte u gastrointestinalnom sistemu, spadaju među najčešće zdravstvene probleme modernog čoveka. U vrhu liste uzroka je infekcija helikobakterijom.

– Helikobakterija (Helicobacter pylori) je gram-negativna bakterija koja je fiziološki prisutna u želudačnoj mikroflori za koju se sada pouzdano zna da uprkos želudačnoj kiselini nije u potpunosti sterilna. Kada se zbog raznih uslova i u različitim okolnostima bakterija prenamnoži, javlja se aktivna upala koja progredira najpre u površinski gastritis, a kasnije prisustvo bakterije može dovesti do atrofije i promena normalne sluznice, pa čak i pojave karcinoma ili limfoma želuca, s jedne strane, odnosno razvoja ulkusne bolesti želuca i/ili dvanaestopalačnog creva – objašnjava klinički asistent dr Vladimir Milivojević, specijalista interne medicine, supspecijalista gastroenterologije i hepatologije na Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbija.

 Najvažniji korak je na vreme i adekvatno dijagnostikovati bakteriju, pravovremeno je lečiti i sprečiti pojavu ovih stanja, odnosno sprečiti dalja oštećenja, koja mogu biti nepovratna i ozbiljna.

Testiraj i leči

Dr Milivojević naglašava da je u poslednjih 20 godina primećen izvestan trend opadanja učestalosti infekcije sa 48 odsto svetske populacije do nekih 42 posto u poslednjoj dekadi. Učestalost infekcije je veća u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju što se povezuje s lošijim sanitarnim uslovima. Trend opadanja stope infekcije objašnjava se i većom upotrebom antibiotika i upotrebom lekova iz grupe inhibitora protonske pumpe.

– Podaci iz Srbije govore da je učestalost infekcije među bolesnicima s dispeptičnim smetnjama (kod bolova u trbuhu uz neku od tegoba koje su povezane s problemima varenja) negde oko 38 odsto. Tako je racionalno razmišljati o helikobakteriji, ali nije svaka tegoba povezana s njom. Svakako internacionalni i nacionalni vodiči kod svakog bolesnika koji ima neki od simptoma dispepsije savetuju takozvanu strategiju „testiraj i leči” kao prvi korak u ispitivanju ovih tegoba pre započinjanja specifičnijeg lečenja. Upravo je nepoštovanje ove strategije jedan od najčešćih problema u svakodnevnom kliničkom radu – ukazuje naš sagovornik.

Infekcija može proticati sa širokim spektrom simptoma od diskretnih, poput nadutosti ili jutarnje mučnine, „metalnog” ukusa u ustima, slabijeg apetita, do jakih i intenzivnih bolova u predelu želuca, intenzivnog povraćanja, gubitka u telesnoj težini, pa čak i razvoja malokrvnosti (anemije).

– Kada pričamo o mogućoj simptomatologiji koja je slična infekciji helikobakterijom, najpre na osnovnu anamneze (razgovora s bolesnikom) i adekvatnog fizikalnog pregleda, te osnovnih analiza krvi i ultrazvučnog pregleda trbuha, lekar treba da proceni da li su pomenute tegobe funkcionalne prirode (dakle povezane s načinom ishrane, načinom života, stresom, upotrebom alkohola, cigareta...) ili možda imaju neki organski karakter. Svakako se infekcija bakterijom i simptomatologija koja se javlja preklapaju s brojnim kako funkcionalnim, tako i organskim stanjima – navodi dr Milivojević.

On dodaje da po nekim karakteristikama, funkcionalna dispepsija, refluksna bolest jednjaka, funkcionalne bolesti žučne kese i žučnih puteva mogu dati simptome slične bakteriji, a takođe i brojni organski uzroci poput gastritisa drugog uzroka, erozivne bolesti želuca i dvanaestopalačnog creva, čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, kalkulozne bolesti žučne kese, hroničnog pankreatitisa, intolerancije na gluten ili druge nutritivne intolerancije.

Dr Vladimir Milivojević (Foto lična arhiva)

Za tegobe slične ovoj infekciji mogu biti odgovorni i brojni drugi sekundarni uzročnici naročito kao posledica pridruženih bolesti (šećerna bolest, hronična bubrežna slabost, bolest pluća, kardiovaskularna oboljenja, bolesti štitaste žlezde i dr.).

Uvek je važno utvrditi da li kod pacijenta postoje i takozvani alarmni simptomi. To su gubitak u telesnoj težini, anemija, otežano gutanje, povraćanje krvi, crna ili krvava stolica, prolongirano i uporno povraćanje, pozitivna porodična anamneza za malignitete digestivnog trakta. Ako ovi simptomi postoje, neophodna su dalja ispitivanja, uz endoskopsku dijagnostiku digestivnog trakta i obavezno uzimanje biopsija.

Kojim dijagnostičkim metodama se utvrđuje infekcija ovom bakterijom?

– Ukoliko su bolesnici mlađi od 50 godina i nemaju alarmne simptome, zlatni standard za dijagnostiku bakterije je takozvani ureaza izdisajni test, kao i antigenski test iz stolice. Testiranje bakterije preko krvi nije preporuka, osim u određenim specifičnim situacijama. Nažalost, upotreba seroloških, testova iz krvi, široko je dostupna i raspostranjena što predstavlja jednu od najčešćih grešaka. Potvrda izlečenja infekcije nakon lečenja takođe je obavezna i savet je da se za to koristi izdisajni test – odgovara naš sagovornik.

 Ukoliko su bolesnici stariji od 50 godina ili imaju neki od simptoma alarma, neophodna je gastroskopija, uz obavezno uzimanje biopsija iz želuca po protokolu i tek nakon toga započinjanje terapije.

Lečenje traje dve nedelje

Vrsta i tip terapije zavisi od regionalnih podataka o rezistenciji (otpornosti) bakterije na antibiotike, koja je u poslednjem periodu rastuća i dostiže značajne razmere, te je odgovorna za sve češće terapijske neuspehe. Lečenje se sprovodi upotrebom tri antibiotika, zajedno s inhibitorom protonske pumpe i nekim od probiotika u trajanju od 14 dana. Ako takva terapija nije uspešna, rade se dodatne analize i lekar se odlučuje za specifičniju terapiju.

Najčešće greške u postavljanju dijagnoze i lečenju događaju se kada se ne obavi testiranje bakterije i ne utvrdi da li je infekcija prisutna, kada se koriste samo serološki testovi u dijagnostici (iz krvi). Greška je i kada se najčešće daju dva antibiotika ili se trajanje terapije skrati na 10 dana ili kada sam bolesnik prekine lečenje.

– Veoma je važna saradnja pacijenta, koji lekove mora da pije kako mu je preporučeno i u punom obimu. Moguća je ponovna infekcija, pa i novim sojem bakterije. Tokom aktivnog lečenja preporuka je umereniji način ishrane, izbegavanje alkohola, industrijske hrane, lekova koji mogu biti agresivni za digestivni trakt, poput antireumatika – nabraja dr Milivojević.

Kod osoba starijih od 50 godina često je gastroskopija neophodna​ (Foto Vikipedija)

Gastroskopija nekad neizbežna

– Prvu epizodu lečenja kod bolesnika bez alarmnih simptoma treba i može po protokolu sprovoditi izabrani lekar u domu zdravlja, ali ako nema poboljšanja potrebno je da se gastroenterolog uključi u lečenje. Ukoliko su bolesnici stariji od 50 godina ili imaju neki od simptoma alarma, neophodna je gornja endoskopija (gastroskopija) uz obavezno uzimanje biopsija iz želuca –kaže dr Milivojević.

Istraživanja u doba pandemije

– Nova istraživanja u ovoj oblasti usmerena su na rastuću stopu rezistencije i na individualizaciju tretmana. Pri evropskom registru u kome aktivno učestvuje više od 40 evropskih zemalja i 400 istraživača, nalazi se i Srbija – kaže dr Milivojević, koji je i nacionalni koordinator za helikobakter i objavljuje radove u prestižnim svetskim časopisima s podacima iz srpske kohorte.

U Univerzitetskom kliničkom centru Srbije i Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju u saradnji s Institutom za mikrobiologiju rade se dodatne analize kod bolesnika koji se više puta neuspešno leče (bakterijska kultura i PCR).

– Upravo je našim entuzijazmom i zalaganjem tokom pandemije korone inplementirana PCR metoda u rutinski klinički rad što je pokazatelj da nam pandemija ne sme biti prepreka i limitirati nas u radu s bolesnicima koji se ne leče od kovida 19. Na osnovu tih analiza može se započeti individualizovan tretman, pa se lekari sada uspešno nose i s infekcijama koje su lečene i više puta i trajale su godinama – kaže naš sagovornik.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

banane za kuvanje
Da li je u Srbiji poznato da se u lečenju čira na želudcu na Zapadu koriste banane za kuvanje? Nije mi poznato da li se u Srbiji prodaju. Ja ih u Nemačkoj svakodnevno gledam u supermarketu gde kupujem namirnice. Zelene su i neugledne, ja ih nisam nikada ni probao. Nisam čiraš, a ionako se ne bih bakćao time da ih kuvam...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.