Бићеш моја или божја
Да ли Владимир Путин има право вета у Северноатлантском савезу?
Иако не припада алијанси, шеф Кремља би да одлучује ко сме да буде њен члан. Украјина не сме, Путинов је ултиматум. Узео је себи за право да одређује састав западног одбрамбеног савеза јер и у Вашингтону и Бриселу знају да је Москви у стратешком смислу неупоредиво више стало до Украјине него што је стало Америци.
Сједињене Америчке Државе су ове недеље одбиле руски захтев да се писано обавежу да се НАТО неће ширити на исток, посебно на Украјину. Руска претња и даље виси Украјинцима изнад главе. Тешко наоружање и 130.000 руских војника су на граници. Није искључен ниједан напад: војни, економски, политички, хакерски... Кремљ ће пре уништити Украјину него што ће јој дозволити да уђе у НАТО. Са Црвеног трга гарантују Кијеву да још дуго неће мирно да спава – ако Русија не може да има Украјину, неће је имати ни Америка.
СВЕ ЈЕ У ИГРИ: Иако је влада у Вашингтону одбацила руски захтев да се НАТО не шири на Украјину, Грузију и друге државе које су некад улазиле у састав Совјетског Савеза, у Москви су чули и кад је шеф Беле куће Џо Бајден раније изјавио да Америка неће ратовати с Русијом због Украјине. Американци могу да Кијеву пошаљу оружје и финансијску помоћ, да ојачају војно присуство у источном крилу НАТО-а, Русији уведу оштрије економске санкције и прете да ће на црну листу ставити и Путина лично, али да гину због Украјине, баш и не би. Бајден је у четвртак у телефонском разговору с украјинским председником Володимиром Зеленским истакао да ће „Америка одлучно одговорити ако Русија изврши инвазију на Украјину”. Ипак, нема ентузијазма ни у америчкој влади, ни у јавном мњењу да се земља, тек што се летос повукла из Авганистана, сад укључи у рат Украјини.
Украјина није од виталног стратешког интереса за САД, али јесте за Русију. Москва не жели да на дугој руско-украјинској граници има НАТО и учиниће све да то спречи ма колику цену Украјина морала да плати. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је у петак у разговору с руским новинарима казао да Москва не одустаје од захтева, али да преговори са Западом још нису готови.
„Ако је до Русије, рата неће бити. Међутим, Русија неће дозволити Западу да на најгрубљи начин игнорише наше интересе”, истакао је Лавров, дипломатски поручујући да су све игре у игри.
(Фото: EPA-EFE/Zurab Kurtsikidze)
СТАЊЕ НА ТЕРЕНУ: Русија је на граници поставила тешко наоружање и око 130.000 војника. „Хоће ли Русија напасти Украјину?”, „Да ли се у Европи спрема рат”, ређала су се ове седмице питања у ударним вестима светских медија. Окупација Украјине била би исувише компликована, а и није потребна Русима. Довољно им је да је стално држе на нишану и у психози ишчекивања, да праве проблеме у Донбасу, одржавају замрзнут конфликт, и Украјина неће имати никакве шансе да се приближи Западу.
Кад је Украјина у оваквом стању, небитно је што је НАТО 2008. саопштио да ће ову земљу једног дана примити под своје скуте. Из Кремља су већ тада тврдили да је то немогуће и да Украјина „није права држава”, а Путин је недавно поновио да су Руси и Украјинци „један народ”. Велике силе су осетљиве на своју сувереност и интересне зоне, али није их брига за суверенитет било које мање државе, посебно кад се налази у њиховој „орбити”.
Наравно да Украјина треба да има право да сама одлучује о својој судбини и хоће ли на Исток или Запад. Наравно и да би прозападно оријентисани Украјинци морали да имају право да пробају да се еманципују од руског утицаја. Ипак, у реалном свету географија је и даље важна. Путин је отворено поручио да ако Грузија и Украјина уђу у НАТО, Русија ће то доживети као „директну претњу”, па је посредно најавио да ће Украјину снаћи све оно што ју је и снашло.
КО ДУЖИ УКРАЈИНУ: Амерички и европски политичари охрабрују Украјину да се окрене Западу, али како је претходно нису примили у НАТО, сад немају обавезу да је бране. Кијев ових дана мољака за оружје и покушава да дође до зајмова, задужујући се у милијардама долара.
Кад земља покушава да се прави да није важно што заузима известан географски положај и што се налази поред „џина”, пролази као Куба, која је деценијама исцрпљивана америчким ембаргом, или као сад Украјина. Ако Кијев жели да смири далеко надмоћнијег суседа који има незгодну нарав, највише чему сме да тежи је неутралност. Зеленски је у четвртак на „Твитеру” захвалио Бајдену на дипломатској, економској и војној помоћи, али украјински председник изјављује и да још има времена да се с Русијом постигне дипломатско решење.
Лавров је као „безобразлук” оценио то што је Бајденова влада саопштила да руски амбасадор у Вашингтону мора да до априла напусти САД ако Русија не одобри визе за обезбеђење америчке амбасаде у Москви. Реч је крајње прикладна, али за другу ситуацију. Безобразлук је то што раде Америка и Русија, али не једна другој.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


