Bićeš moja ili božja

Da li Vladimir Putin ima pravo veta u Severnoatlantskom savezu?

Iako ne pripada alijansi, šef Kremlja bi da odlučuje ko sme da bude njen član. Ukrajina ne sme, Putinov je ultimatum. Uzeo je sebi za pravo da određuje sastav zapadnog odbrambenog saveza jer i u Vašingtonu i Briselu znaju da je Moskvi u strateškom smislu neuporedivo više stalo do Ukrajine nego što je stalo Americi.

Sjedinjene Američke Države su ove nedelje odbile ruski zahtev da se pisano obavežu da se NATO neće širiti na istok, posebno na Ukrajinu. Ruska pretnja i dalje visi Ukrajincima iznad glave. Teško naoružanje i 130.000 ruskih vojnika su na granici. Nije isključen nijedan napad: vojni, ekonomski, politički, hakerski... Kremlj će pre uništiti Ukrajinu nego što će joj dozvoliti da uđe u NATO. Sa Crvenog trga garantuju Kijevu da još dugo neće mirno da spava – ako Rusija ne može da ima Ukrajinu, neće je imati ni Amerika.

SVE JE U IGRI: Iako je vlada u Vašingtonu odbacila ruski zahtev da se NATO ne širi na Ukrajinu, Gruziju i druge države koje su nekad ulazile u sastav Sovjetskog Saveza, u Moskvi su čuli i kad je šef Bele kuće Džo Bajden ranije izjavio da Amerika neće ratovati s Rusijom zbog Ukrajine. Amerikanci mogu da Kijevu pošalju oružje i finansijsku pomoć, da ojačaju vojno prisustvo u istočnom krilu NATO-a, Rusiji uvedu oštrije ekonomske sankcije i prete da će na crnu listu staviti i Putina lično, ali da ginu zbog Ukrajine, baš i ne bi. Bajden je u četvrtak u telefonskom razgovoru s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim istakao da će „Amerika odlučno odgovoriti ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu”. Ipak, nema entuzijazma ni u američkoj vladi, ni u javnom mnjenju da se zemlja, tek što se letos povukla iz Avganistana, sad uključi u rat Ukrajini.

Ukrajina nije od vitalnog strateškog interesa za SAD, ali jeste za Rusiju. Moskva ne želi da na dugoj rusko-ukrajinskoj granici ima NATO i učiniće sve da to spreči ma koliku cenu Ukrajina morala da plati. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je u petak u razgovoru s ruskim novinarima kazao da Moskva ne odustaje od zahteva, ali da pregovori sa Zapadom još nisu gotovi.

„Ako je do Rusije, rata neće biti. Međutim, Rusija neće dozvoliti Zapadu da na najgrublji način ignoriše naše interese”, istakao je Lavrov, diplomatski poručujući da su sve igre u igri.

STANjE NA TERENU: Rusija je na granici postavila teško naoružanje i oko 130.000 vojnika. „Hoće li Rusija napasti Ukrajinu?”, „Da li se u Evropi sprema rat”, ređala su se ove sedmice pitanja u udarnim vestima svetskih medija. Okupacija Ukrajine bila bi isuviše komplikovana, a i nije potrebna Rusima. Dovoljno im je da je stalno drže na nišanu i u psihozi iščekivanja, da prave probleme u Donbasu, održavaju zamrznut konflikt, i Ukrajina neće imati nikakve šanse da se približi Zapadu.

Kad je Ukrajina u ovakvom stanju, nebitno je što je NATO 2008. saopštio da će ovu zemlju jednog dana primiti pod svoje skute. Iz Kremlja su već tada tvrdili da je to nemoguće i da Ukrajina „nije prava država”, a Putin je nedavno ponovio da su Rusi i Ukrajinci „jedan narod”. Velike sile su osetljive na svoju suverenost i interesne zone, ali nije ih briga za suverenitet bilo koje manje države, posebno kad se nalazi u njihovoj „orbiti”.

Naravno da Ukrajina treba da ima pravo da sama odlučuje o svojoj sudbini i hoće li na Istok ili Zapad. Naravno i da bi prozapadno orijentisani Ukrajinci morali da imaju pravo da probaju da se emancipuju od ruskog uticaja. Ipak, u realnom svetu geografija je i dalje važna. Putin je otvoreno poručio da ako Gruzija i Ukrajina uđu u NATO, Rusija će to doživeti kao „direktnu pretnju”, pa je posredno najavio da će Ukrajinu snaći sve ono što ju je i snašlo.

KO DUŽI UKRAJINU: Američki i evropski političari ohrabruju Ukrajinu da se okrene Zapadu, ali kako je prethodno nisu primili u NATO, sad nemaju obavezu da je brane. Kijev ovih dana moljaka za oružje i pokušava da dođe do zajmova, zadužujući se u milijardama dolara.

Kad zemlja pokušava da se pravi da nije važno što zauzima izvestan geografski položaj i što se nalazi pored „džina”, prolazi kao Kuba, koja je decenijama iscrpljivana američkim embargom, ili kao sad Ukrajina. Ako Kijev želi da smiri daleko nadmoćnijeg suseda koji ima nezgodnu narav, najviše čemu sme da teži je neutralnost. Zelenski je u četvrtak na „Tviteru” zahvalio Bajdenu na diplomatskoj, ekonomskoj i vojnoj pomoći, ali ukrajinski predsednik izjavljuje i da još ima vremena da se s Rusijom postigne diplomatsko rešenje.

Lavrov je kao „bezobrazluk” ocenio to što je Bajdenova vlada saopštila da ruski ambasador u Vašingtonu mora da do aprila napusti SAD ako Rusija ne odobri vize za obezbeđenje američke ambasade u Moskvi. Reč je krajnje prikladna, ali za drugu situaciju. Bezobrazluk je to što rade Amerika i Rusija, ali ne jedna drugoj.