Криза у Украјини утиче на цене житарица

Пандемија је већ подигла тржиште на један виши ниво, у зону високих цена. – Прилике са светских берзи сигурно ће се прелити и на Србију

Цитат: Видећемо да ли ће се наша држава определити за ригиднију политику домаћих залиха есенцијалних сировина у сектору хране како би евентуално, интервенцијом с времена на време, одбранила цену

Ескалација кризе између Русије и Украјине имала би засигурно јак утицај на тржиште житарица и светске цене хране јер су те две државе удружено, али и појединачно значајни светски произвођачи и извозници. И појачане тензије у протеклом периоду већ су се одразиле на поскупљења житарица на домаћим и страним берзама.

Како ће се сва превирања започета пандемијом одразити на Србију? Шта ће предузимати државе да би заштитиле прехрамбену сигурност и како ће се у свему овоме несташица и велико поскупљење вештачких ђубрива одразити на глобално тржиште и приносе, за „Политику” говори Жарко Галетин, аграрни аналитичар.

– Русија и Украјина су условно речено у „источном” блоку највећи произвођачи житарица. Русија превазилази те оквире. Сви ови политички потреси доводе тржиште у неку неизвесност. Русија је, иначе, држава која је веома склона увођењу унилатералних мера заштите свог тржишта, увођењу разних такси. Они су и раније, још пре ове украјинске кризе, најавили извозну таксу на пшеницу. То су земље где држава и даље има изузетно јак утицај на тржиште, сва кретања у привреди и економији и верујем да ће то произвести неке последице. Како ће Русија одговорити, видећемо. Видимо, на крају, шта се догађа са гасом. Политичке одлуке су мање-више довеле до тога да данас имамо кризу с гасом.

Да ли би сличан сценарио могао да се очекује и на тржишту пољопривредних производа?

Могуће је, наравно, све зависи од тога како ће се криза у сукобу те две велике аграрне силе даље одвијати, при чему се Запад прилично умешао. Нису искључене поново и неке санкције Америке и ЕУ према Русији и у контри Русије према њима. Пандемијска криза је већ подигла тржиште на један виши ниво, у зону високих цена. Сада имамо таква дешавања у оквиру ове зоне која могу ад хок да утичу на промену цена. Питање је дужине трајања ове кризе и како ће се она расплести. Највећи непријатељи тржишта јесу несигурност и неизвесност. Сви се увлаче у своје љуштуре и доносе појединачне одлуке које креирају цело светско тржиште.

Како ће се Србија снаћи у свему овоме? Већ смо имали ситуацију да су пољопривредници калкулисали и чекали с продајом пшенице, верујући да ће цене расти.

Србија је на светском тржишту давно препозната као значајан извозник, пре свега кукуруза. Све доскора били смо у десет највећих светских извозника. Прошле године смо, нажалост, подбацили у приносима. Пшенице ћемо ове године извести можда чак и више него кукуруза. То су све показатељи који говоре да Србија није безначајна на светској карти извозника примарних пољопривредних култура. Прилике са светских берзи сигурно ће се прелити и на нас.

Рекли сте да су наши биланси неупитни са аспекта домаћих потреба.

Неспорно је да ћемо задовољити домаће билансе. Србија има релативно лагодну позицију да не мора о томе да брине. Ипак, није искључено увођење мера. Када је кренула криза изазвана вирусом корона, прва акција наше владе била је да се квотирају извозне количине за брашно и неке друге производе. Без обзира на то што смо сигурни, држава је уводила мере. Уосталом, то су радиле и светске силе и велики извозници житарица. Није немогуће да се такве ситуације понављају јер цене дивљају. Видећемо да ли ће се Србија определити за ригиднију политику домаћих залиха есенцијалних сировина у сектору хране како би евентуално, интервенцијом с времена на време, одбранила цену. Очекујем да би у неким изузетним и непредвиђеним ситуацијама држава реаговала из буџетских резерви и стабилизовала тржиште.

Како видите глобалну кризу с вештачким ђубривом? Ројтерс је недавно објавио да ће несташице и високе цене погодити цео свет и да ће то несумњиво довести до смањења њихове употребе. Ово је већ потврђено из утицајног удружења пољопривредника Немачке.

Ово је, пре свега, последица повећања цена гаса, који има значајну улогу у структури производње минералних ђубрива. Што се Србије тиче, дефинитивно плаћамо цену лоше приватизације. Некада смо имали панчевачку „Азотару” као великог произвођача азотних ђубрива. Како смо, што се хране тиче, у релативно лагодној ситуацији, у том погледу је другачије. Раније се нисмо бринули јер су наше азотаре задовољавале домаће потребе. Држава нешто чини, откупљене су мање количине и скинуте увозне царине. Ипак, питање је може ли се и како интервенисати јер ми сада најнепосредније зависимо од цене на међународном тржишту.

Изгледа ли вам ово као будући „рат” произвођача за приносе?

Биће редуковане количине у прихрани усева, што ће утицати на приносе. Корелација је јасна. У којој мери ће се то догодити и какве ћемо резултате имати, видећемо. У сваком случају, пред нама је време скупе хране.