Телевизијске најаве без превода

У последње време све су учесталији позиви у штампи на одбрану нашег језика и писма. Готово сви народи у свету имају неку врсту законске заштите свог идентитета, који се најпре огледа у језику и писму. С пуним правом читаоци „Политике” негодују указујући на то да више није питање ћирилица–латиница. Усвојили смо оба писма, али се у свим облицима комуникације све чешће срећемо са страним речима, углавном енглеским.

Иако сам цео живот провео у Београду, нисам учио енглески језик јер сам био оријентисан на друго говорно подручје и мислим да у томе нисам усамљен. Због природе посла много сам путовао и увек сам успевао да се споразумем с људима. Данас, у нашем Београду, главном граду државе Србије, све чешће се питам где ја то живим, јер је скоро немогуће на улици прочитати назив неке фирме, а да у њему нема енглеских речи. О називима разних производа и упутствима на њима да и не говорим.

Повод мог јављања је нешто што ме иритира од када сам постао корисник ТВ програма који емитује компанија СББ. Привучен заиста разноврсним и атрактивним ТВ програмом, с познаницима често размењујем утиске и увек долазимо до истог закључка и дилеме – отказати претплату или не. Ево и разлога за то: Изванредне емисије на каналима о природи и историји готово је немогуће пратити без „кидања живаца”. Комплетна најава и приказ кратког садржаја су на енглеском језику, без превода, било да је реч о тексту или тону. Текст на енглеском тешко да стигну да прочитају просечни познаваоци тог језика, толико брзо се мења. Ако се, којим случајем, деси да се појави превод, што је веома ретко, једва стигнемо да га прочитамо јер се задржава тек неколико милисекунди. То, међутим, није случај с преводом током саме емисије.

Разумљиво је да смо тиме револтирани, поготово када чекамо жељену емисију, најављену у дну екрана као „Следи...”, али не пише када. Па ви дотле чекајте гледајући нешто што вас не интересује, јер не знате када ће почети...

Душан Миленковић,
Београд