Лечење зависника од дрога je дуготрајан процес

Упркос пандемији ковида 19, за сада још није примећен значајан пораст особа које због злоупотребе или зависности од психоактивних супстанци траже први пут помоћ у Специјалној болници за болести зависности у Београду. Ипак, то још увек није завршена прича, напомиње примаријус др сц. мед. Диана Ракетић, директорка ове установе, јер ћемо праву слику о томе како је и колико је ова ситуација деловала на ментално здравље нације имати када се пандемија заврши. Оно што лекари примећују јесте значајан пораст нехемијских, односно бихејвиоралних зависности (зависност од патолошког коцкања, зависност од интернета). Дошло је до пораста броја оних које имају психичке тегобе попут несанице, тескобе или депресије. Све то представља високи ризик да се у оваквим ситуацијама развије злоупотреба супстанци, покушајем „самолечења” ових стања, па ће се, упозорава наша саговорница, врло брзо развити два ментална поремећаја и направити још већи проблем.

– С друге стране, продужени стрес коме смо изложени нарочито је опасан за зависнике. Они су у већем ризику за развој ковида 19 из више разлога. Зависници, а посебно они који користе дроге путем убризгавања, могу имати ослабљен или оштећен, и самим тим, угрожен имуносистем. Такође, стигма и дискриминација повезана с употребом супстанци често имају као последицу ограничен приступ друштвеним ресурсима – наводи др Ракетић.

Др Диана Ракетић (Фото: лична архива)

У Специјалној болници за болести зависности, од њеног оснивања 1987. године, лече се зависници од опијата. Више од 70 одсто од укупног броја лечених људи чине управо зависници од опијата. Данас у овој установи има око 16.000 отворених картона, а годишње око 300–400 особа први пут потражи помоћ ради зависности од опијата. Др Ракетић истиче да 65 одсто особа има између 25 и 35 година. Прва искуства са опијатима (хероином) најчешће почињу од 16. до 18. године. Најчешћа супстанца која се узима, а тиче се опијата, јесте хероин.

– Синдром зависности карактерише жудња за узимањем дроге и апстиненцијални синдром (криза). Као и остале зависности, хероинска зависност је биопсихосоцијални поремећај, хронична, прогресивна болест која се може лечити. Особе које користе опијате (хероин) имају две фазе у свом понашању: после кратког периода еуфорије (флеша) следи знатно дужи период апатије. Еуфорична епизода може трајати од неколико минута до пола сата и веома је наглашена код особа које узимају опиоиде интравенским путем. Поред еуфорије, у овој фази се јавља осећај топлине, сувоћа уста, тежине у ногама, свраб по кожи и црвенило лица, зеницу су сужене, пунктиформне, као глава чиоде. Период апатије, зависно од толеранције, врсте дроге и количине може трајати неколико сати. Ову фазу карактеришу успорене реакције, поспаност, отежан и неразумљив говор, поремећаји у концентрацији, пажњи, памћењу. Услед реченице или неке активности дешава се да особи „падне” глава и изгледа као да је накратко заспала.

– Опиоди доводе до такозване депресије центра за дисање и она је основни узрок смрти у случајевима тешке интоксикације. Парадоксално, зависник почиње да узима дрогу како би постигао осећање задовољства и блаженства, а врло брзо долази у ситуацију да и са дрогом (без обзира на количину) и без ње није у стању да доживи било какво позитивно осећање (да се радује, да буде срећан, да воли...). Корисници хероина врло брзо развијају и психичку и физичку зависност, снажну жудњу, раст толеранције, као и апстиненцијални синдром у одсуству супстанце. То се деси и за мање од десетак дана. Услед наглог престанка узимања дроге јавља се непријатни апстиненцијални синдром (болови, мучнина, повраћање, несаница, знојење, грозница, јежење коже и осећај језе, што обично траје до седам дана. Уз то, хронична употреба опијата доводи до бледила коже, изражености подочњака, испијености, губитка телесне тежине, а зависник изгледа и осећа се као тежак болесник – напомиње др Ракетић.

Код зависника је честа појава и инфективних болести (хепатитиса Бе и Це, сиде), ендокриних поремећаја, болести коже, апсцеса, обољења срца и плућа.

Зависници који нису у стању да контролишу своју зависност углавном се упућује на болничко лечење. Уколико се процени да није неопходно болничко лечење, протоколи детоксикације примењују се у оквиру дневне болнице или у диспанзерским, амбулантним условима. Програми лечења трају до две године. Спроводи се индивидуални психотерапијски и социотерапијски рад, уз фармакотерапијску подршку.

– Осим могућности детоксикације имамо и супституцијске програме. Супституциона терапија је вид здравствене неге за зависнике од опијата која користи сличну или идентичну супстанцу са својствима и дејством сличним дроги која се користи. Разматра се код зависника којима је тешко да прекину с коришћењем опијата и одвикну се у потпуности. Ми у Специјалној болници за болести зависности имамо два програма одржавања; програм одржавања бупренорфином и програм одржавања метадоном. Они се спроводе у складу с Националним смерницама супституционе терапије зависника од опијата. Тренутно се у програмима супституције налази око 2.000 људи. Циљеви терапије су смањење употребе илегалних дрога, смањење употребе дрога интравенским путем и последичних интоксикација, превенција трансмисионих болести, смањење смртности повезане с узимањем дрога, превенција криминалног понашања, смањење трошкова узрокованих проблематиком зависности у друштву. Постоји могућност да се ускоро региструје још један лек који је предвиђен за програме одржавања који ће значајно смањити могућност интравенозне злоупотребе постојећих лекова који се користе у програмима одржавања и спречити многе ризике интравенозног узимање, пре свега смртне исходе – додаје др Ракетић и напомиње да је лечење зависника дуготрајан процес.