Додик: Нема стабилизације БиХ без новог договора

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Устав је једино што нас занима – Република Српска не води процес сецесије, али ако не буде воље за договор, БиХ не може да преживи, распашће се, рекао је председник СНСД-а и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик у обраћању посланицима на седници Скупштине РС на којој су лидери странака дискутовали о политичко-економској ситуацији.

„Муслимански национализам тежи да направи своју унитарну државу. Њима је национализам дозвољен, нама није. Али не значи да неће бити”, истакао је.

Седница републичког парламента одржана је због политичке кризе и нарушених међуетничких односа у БиХ. Скупштина РС недавно је покренула процес повратка ингеренција с БиХ на ентитет, због незадовољства власти у Бањалуци изазваног одлуком Уставног суда БиХ којом је Српској оспорено право да одлучује о власништву над шумама и пољопривредним земљиштем.

Такође, српски представници већ месецима селективно учествују у раду и одлучивању у органима БиХ, јер захтевају повлачење неуставно наметнутог „Инцковог закона” који се односи на забрану негирања геноцида у БиХ.

Додик је у обраћању посланицима предложио закључке у којима ће се констатовати да „нису нестали разлози због којих је скупштина одлучила да се Срби повуку из одлучивања на нивоу БиХ”.

„Парламентарној скупштини БиХ треба да предложимо закон којим ће се народи и колективитети заштитити од било какве клевете, да их нико не може називати геноцидном творевином и да се за такве изјаве запрети адекватна казна”, рекао је Додик.

Он је сугерисао да Скупштина РС треба чврсто да остане при закључцима донетим 10. децембра, јер је, како је навео, повлачење сагласности РС на заједничку војску, индиректне порезе и правосуђе било изузетно важно и велики корак за РС.

„Ствар је стратегије како даље, 8. фебруара донећемо закон о Високом судском и тужилачком савету РС. Усвојићемо и закон којим ћемо вратити нашу имовину и брзо је укњижити и доделити нашим локалним заједницама и другим субјективитетима да могу да се развијају”, рекао је Додик.

Осврћући се на примедбе опозиције о корупцији, која је „највећи проблем РС”, Додик предлаже да скупштина донесе две мере, то јест закон о финансирању субјеката на простору РС страним средствима, као што то има САД.

„Преписаћемо амерички закон, само ћемо умести САД написати РС. У Америци, ако вас неко плати споља, сматра се да сте страни шпијун. Видећете колико ће бити мање корупције”, цени Додик.

Такође, рекао је да скупштина треба да формира тим који ће предводити опозиција, а који ће утврдити нове антикорупционе мере.

Бакир Изетбеговић, лидер СДА, одбио је учешће на јучерашњем заседању, али се посланицима обратио лидер највеће хрватске партије ХДЗ БиХ Драган Човић, који је парламентарце упознао с проблематиком у вези с изборном реформом и навео да су међународни представници сугерисали Изетбеговићу да дође на седницу Скупштине РС.

Човић је представнике РС позвао да се врате у заједничке институције БиХ, где, како је навео, могу најбоље штитити своје интересе.

Ова седница парламента може се разумети као још један позив на дијалог партнерима у ФБиХ, како би се уредила најургентнија питања због којих је БиХ у кризи.

Почетак заседања обележио је скуп бораца испред парламента, који су звиждуцима дочекивали званичнике, незадовољни, између осталог, и због позива Изетбеговићу и Човићу да присуствују заседању.

На самом почетку у скупштинском ходнику дошло је до кошкања између Небојше Вукановића и обезбеђења председнице РС Жељке Цвијановић, које је, како су известили медији, опозиционара покушало да спречи у снимању.

Милорад Додик истакао је и да Српска има међународне пријатеље, рекавши како се за неке од њих зна, док се за поједине не зна, и додао: „Нема стабилизације у БиХ без новог договора. БиХ нема парламент, већ Парламентарну скупштину и стога би Скупштина РС морала да разматра сваку тачку дневног реда која иде у Сарајево и да за сваку да сагласност. Исто треба да чини Влада РС кад је реч о седницама Савета министара БиХ. То је дејтонска суштина, а не унитаризам, и тиме ћемо се бавити у наредном периоду”, истакао је Додик.

Он тврди да међународна заједница никад није уважавала српске интересе.

„БиХ нема други начин за функционисање него да из кризе улази у нову кризу. Не водимо политику да због статуса РС угрозимо мир, али смо спремни да се за статус предвиђен Уставом боримо политичким средствима и од тога нећемо одустати”, навео је.

У материјалима који су били пред посланицима набраја се оно на чему РС годинама инсистира – да високи представник треба да оде из БиХ, и наглашава се да је криза настала након Инцковог наметања закона, као и да је проблем Уставног суда БиХ потребно решити доношењем закона о том суду, којим би се прописало да се троје страних судија морају заменити домаћим правницима.

У документу „Политичко-економска ситуација у БиХ” наводи се да је Дејтонским споразумом и Уставом дефинисан континуитет БиХ као државе по међународном праву, али је дефинисано и да БиХ нема континуитет унутрашњег уставноправног поретка.

Кад је реч о деловању високог представника, у документу се наводи да, уколико се закони могу наметањем ставити на правну снагу без одлуке Парламентарне скупштине БиХ, тада та скупштина није потребна, нити је потребно учешће посланика. „У том контексту треба разумети одлуку посланика из РС да селективно учествују у раду парламента”.

Констатовано је да је Уставни суд прекорачивао своја овлашћења, посебно кад је реч о доношењу одлука у вези с одређивањем надлежности за регулисање својинских права, за шта није имао надлежност. Додаје се и да је у БиХ нужан нови и бољи модел организације правосудне власти, јер досадашњи модел, у којем централну улогу има ВСТС БиХ, није оправдао своју сврху.