Путин сматра да Америка игнорише дубоку забринутост Русије

МОСКВА - Из одговора САД о безбедносним гаранцијама који је тражила Русија сасвим је јасно да је америчка страна игнорисала фундаменталну забринутост Русије, изјавио је данас председник Руске Федерације Владимир Путин.

На конференцији за новинаре после разговора са мађарским премијером Виктором Орбаном, руски председник је рекао да Русија пажљиво анализирала одговоре добијене 26. јануара од САД и НАТО на захтев Москве да се пруже безбедносне гаранције, преноси РИА Новости, јавио је Танјуг.

„Јасно је, обавестио сам и премијера о томе, да је фундаментална руска забринутост игнорисана. Нисмо видели адекватно разматрање наша три кључна захтева”, рекао је Путин.

У главне руске захтеве Путин је уврстио спречавање ширења НАТО, одбијање размештања система ударног наоружања у близини руских граница, као и враћање војне инфраструктуре Северноатлантског савеза у Европи у стање из 1997. године.

Односи Русије и Запада су последњих месеци ескалирали јер Вашингтон и Брисел оптужују Кремљ да припрема „инвазију” на Украјину, упоредо јачајући западно војно присуство у Источној Европи и претећи пооштравањем санкција Русији.

Москва одбацује све оптужбе и подсећа да Кијев не поштује споразуме из Минска јер је половину припадника својих оружаних снага респоредио на исток близу линије раздвајања и дозволио да се из забрањеног оружја отвара ватра на јединице милиција.

Кремљ је више пута поновио да је циљ приче о руској агресији на Украјину да се доведу стране трупе близу руских граница, да се у Украјину „упумпава” оружје и да се на тај начин та земља гура у војне авантуре.

Путин упозорава на последице: Улазак Украјине у НАТО може довести до сукоба

Улазак Украјине у НАТО створиће опасност од избијања војног сукоба између Русије и Алијансе због Крима, изјавио је Путин.

„У доктринарним документима саме Украјине пише да они намеравају да врате Крим, између осталог и војним путем. Не само да то јавно говоре, то пише у документима“, рекао је Путин на прес-конференцији након састанка са мађарским премијером Виктором Орбаном у Москви.

„Замислимо да је Украјина чланица НАТО-а, накљукана оружјем, распоређени су ударни системи као у Пољској и Румунији, и започне операцију на Криму, сад да не говорим и о Донбасу“, рекао је Путин, подсетивши да је Крим суверена руска територија.

„Замислимо да је Украјина земља НАТО-а и да започне те војне операције. Треба ли да ратујемо против НАТО блока? Да ли је неко уопште размислио о томе? Изгледа да не“, истакао је руски лидер.

Такође је констатовао да се у документима НАТО-а нигде не спомиње политика „отворених врата“.

„Говоре: политика 'отворених врата'. Откуд таква идеја? Политика 'отворених врата' НАТО-а... Где је уписана? Нигде. У члану 10 споразума из 1949. године о формирању НАТО-а, ако ме сећање добро служи, пише да Алијанса у договору са свим учесницима и чланицама НАТО-а може да прима друге европске земље у ту организацију. Може, али није дужна“, подсетио је руски председник.

Стога, према његовим речима, САД и Алијанса могу одбити да приме Украјину у војно-политички блок.