Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Апел за очување заштићене виле Штерић

Бројне институције и удружења за очување архитектонског наслеђа траже да се спречи, како тврде, нелегална обнова здања у Улици генерала Штурма 4 и да му се врати изворни изглед
Апел за очување заштићене виле Штерић
Здање пре обнове (Фотографије Ђ. Мојовић)

Вила Штерић, споменик културе у Улици генерала Штурма 4 дуже од три месеца се реконструише без неопходних дозвола тако што се објекту мењају оригинални изглед, габарит, фасада, грађевински елементи екстеријера и ентеријера и на тај начин уништавају вредности ове споменичке целине. То се наводи у заједничком апелу за спречавање уништавања и повраћај у изворно стање здања архитекте Милана Злоковића које потписују Удружење архитеката Србије, Друштво конзерватора Србије, Асоцијација српских архитеката, Академија архитектуре Србије, „Do.co.mo.mo Србија”, „Европа Ностра Србија”, Друштво архитеката Београда, Архитектонски факултет у Београду и Фондација „Милан Злоковић”.

У њиховом јучерашњем саопштењу за медије које су поткрепили званичним документима и преписком са градским институцијама пише да ни до данас бесправни радови нису обустављени и није утврђена штета која је нанета згради и њеном окружењу.

– Пошто је на лицу места утврдио да се изводе обимни грађевински радови на реконструкцији и доградњи објекта и ограђивању парцеле, а да за то нису издати конзерваторски услови и сагласност на пројектну документацију, градски Завод за заштиту споменика културе је 22. децембра прошле године дописом градској грађевинској инспекцији затражио хитно предузимање неопходних мера на спровођењу законом прописане процедуре. На тај допис Завода инспекција је одговорила месец дана касније, 20. јануара, информацијом да је грађевински инспектор 13. јануара донео решење којим се инвеститору налаже враћање објекта у оригинално стање – наводи се у апелу и додаје да то решење Завод није добио, да није био претходно консултован и да је изостала било каква комуникација са службом заштите.

– Два месеца пре него што је Завод за заштиту споменика упутио допис инспекцији, 13. октобра прошле године власник објекта поднео је захтев за одобрење извођења инвестиционих радова општини Савски венац, која га је 20. октобра одбила уз образложење да документација није потпуна јер недостаје сагласност Завода на пројектну документацију – стоји у апелу.

Здање у току реконструкције

Због изостанка реакције на пријаву грађевинској инспекцији од 21. децембра прошле године, Фондација „Милан Злоковић” је седам дана касније упутила апел градоначелнику Београда, заменику градоначелника и Министарству културе, и поновила апел 14. јануара ове године. Одговори на апеле нису стигли, али је 21. јануара Фондација од грађевинске инспекције добила обавештење у којем се наводи да је инспектор донео решење „којим се инвеститору налаже враћање радова у оригинално стање”. Али, како пише у апелу, на градилишту се ради без прекида и према стању на терену нема индиција да ће се овај споменик културе вратити у оригинално стање и „да ће објекат и његово окружење остати девастирани”.

– У ситуацији у којој садашњи власник својим незаконитим поступањем уништава архитектонске вредности виле Штерић, уз упадљиви изостанак одговарајућих реакција надлежне инспекцијске службе и њој претпостављених органа управе, намеће се закључак да републичке и градске власти у овом случају нису способне да сачувају јавно добро и обезбеде правни поредак – изричити су потписници апела.

Изграђена 1933, споменик културе од 2019. године

Вила Штерић, коју је Милан Злоковић пројектовао за индустријалца инжењера Драгољуба Штерића, оснивача Фабрике аероплана и хидроавиона „Змај” у Земуну, представља репрезентативни пример међуратне стамбене архитектуре зрелог модернизма. Функција објекта подигнутог 1933. и форма су обједињени и уклопљени у природно окружење, што високо вреднује ову грађевину према критеријумима естетског функционализма и представља једно од антологијских остварења српске међуратне архитектуре. Оригинална макета виле налази се у Музеју науке и технике у Београду, а она је била приказана и у Бечу, у оквиру изложбе Архитектура Београда 2011. Здање је Влада Србије прогласила спомеником културе 2019. године.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sotomajor
Pa to sto vi pricate nigde ne postoji. Mislite da u Italiji neko moze da menja renesansne kuce zato sto je vlasnik? To sto vi kazete ima logike, ali u svetu varvara i u zivotu u pecini. Osim propisa o svojini vi ne poznajete ni pravo intelektualne svojine. Od arhitekte se ne moze kupiti pravo na promenu kuce bez njegove saglasnosti. Svaka izmena dela arhitekture zahteva saglasnost arhitekte ili naslednika.
Božidar
Ovo je privatna vila industrijalca Šterića koji je angažovao arhitektu Zlokovića i koji je njegovu uslugu platio. Vlada Srbije je donela odluku 2019. da je privatna vila porodice Šterić proglašena za kulturno dobro – bez saglasnosti porodice Šterić. Sa kakvom pravom se nečija privatna vila proglašava kulturnim dobrom bez sagladnosti vlasnika kuće. Arhitekta je za svoju uslugu bio plaćen i tu prestaje bilo kakvo mešanje u privatni posed.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.