Ђаци и студенти у „Десанкином” загрљају

Дванаест година „изгнанства” за малишане из некадашње Основне школе „Десанка Максимовић” из Земуна ускоро ће бити окончано, а овдашњи ђаци који су до сада похађали осмолетке „Соња Маринковић” и „Михајло Пупин” у Галеници враћају се у објекат у Војвођанској улици који им је најближи. Ова зграда, међутим, исто толико година колико није у функцији школе, представља и срце вечитог номада међу факултетима – Географског, и у њој се одржава највећи део наставе. Они још немају где. Зато ће, бар док не буде завршен нови објекат за ову високообразовну установу, студенти и ђаци делити исти простор.

– Објекат школе од 2010. године уступљен је Географском факултету на коришћење због малог броја ђака. Али, родитељи су се с правом бунили и тражили поново отварање постојеће школе јер је изградњом новог насеља Земунске капије повећан и број деце предшколског и школског узраста која морају да путују до учионица, иако имају школу у непосредној близини, затворену пре више од деценије – објашњавају из Секретаријата за образовање.
Борбу да се ученици врате у стари простор већ годинама води Иницијатива за поновно отварање школе „Десанка Максимовић”, свесна да се новоизграђено насеље шири, а да велики број његових житеља чине родитељи малишана који стасавају за наставу. Пажљиво су се пребројавали, рачунали када ће се исцрпити капацитети осталих установа у којима су деца имала часове, и пред Секретаријат изашли с конкретним бројкама.

– Тренутно се у овом насељу, према резултатима анкете, налази највише деце рођене 2015. године. Према подацима које сам добио од удружења грађана који су радили анкету, у први разред би ишло 49 деце, у други – 27, у четврти – 12, пети, шести и седми по 13, осми – шест. Има 29 предшколаца, а у вртићима 274 малишана. Само у овом делу, према подацима из анкете, има око 400 деце која иду или би требало да крену у школу – каже Славко Гак, градски секретар за образовање.

Он и његови сарадници недавно су са надлежнима из Министарства просвете, науке и технолошког развоја обишли објекат и разговарали са представницима Географског факултета који тренутно користи простор. Успели су да се договоре. Школа ће бити враћена малишанима. Али и студенти остају у њој.

– У клупе ће се вратити најмлађи ученици, а још се разматра да ли ће то бити ученици од првог до четвртог или само прва два разреда, јер за формирање одељења виших разреда тренутно нема довољно деце – каже Гак и додаје да ће објекат бити реконструисан, учионице сређене, кров пресвучен, а подови и столарија замењени.

Велимир Шећеров, декан Географског факултета, прецизира да се зграда састоји од два већа дела са посебним улазима, и да ако све договорено буде испоштовано, то неће утицати на спровођење наставе у његовој установи.

– Реч је о четири учионице, односно првом спрату зграде, и ту је и део кабинета који ће бити преуређен за пету учионицу. Факултет је јако мало користио тај простор јер смо по доласку затекли руинирану школу коју смо морали да обновимо и доста да уложимо. Нисмо имали довољно новца да средимо и овај део зграде па га сад треба реконструисати. Део је добро лоциран, баш због посебног улаза, јер нисмо желели да се студенти и мала деца мешају – објашњава Шећеров.

Установа се овде налази 12 година и ту им се одржава највећи део наставе, будући да на Студентском тргу и у Улици Ватрослава Јагића на Звездари, где су још лоцирани, имају свега неколико просторија. Потпуно расуло затечено у Војвођанској у међувремену су претворили у нове рачунарске лабораторије, модерни амфитеатар, савремено опремљене учионице...

– Ђаци ће похађати наставу без икаквог контакта са студентима нашег факултета и тако би требало да буде док год ми не добијемо нови објекат у Новом Београду који ћемо делити са Факултетом безбедности. Он је сад у другој фази пројектовања. Пројектна документација требало би да буде готова до пролећа и верујемо да би у другој половини године радови требало да почну. Очекујемо да ће градња трајати две или три године. Тако да, иако разумемо потребу будућих ученика да похађају школу у близини Земунских капија, ми смо јако пуно уложили у овај простор и он нам је неопходан док не будемо решили наш статус – закључује Шећеров.