Đaci i studenti u „Desankinom” zagrljaju

Dvanaest godina „izgnanstva” za mališane iz nekadašnje Osnovne škole „Desanka Maksimović” iz Zemuna uskoro će biti okončano, a ovdašnji đaci koji su do sada pohađali osmoletke „Sonja Marinković” i „Mihajlo Pupin” u Galenici vraćaju se u objekat u Vojvođanskoj ulici koji im je najbliži. Ova zgrada, međutim, isto toliko godina koliko nije u funkciji škole, predstavlja i srce večitog nomada među fakultetima – Geografskog, i u njoj se održava najveći deo nastave. Oni još nemaju gde. Zato će, bar dok ne bude završen novi objekat za ovu visokoobrazovnu ustanovu, studenti i đaci deliti isti prostor.

– Objekat škole od 2010. godine ustupljen je Geografskom fakultetu na korišćenje zbog malog broja đaka. Ali, roditelji su se s pravom bunili i tražili ponovo otvaranje postojeće škole jer je izgradnjom novog naselja Zemunske kapije povećan i broj dece predškolskog i školskog uzrasta koja moraju da putuju do učionica, iako imaju školu u neposrednoj blizini, zatvorenu pre više od decenije – objašnjavaju iz Sekretarijata za obrazovanje.
Borbu da se učenici vrate u stari prostor već godinama vodi Inicijativa za ponovno otvaranje škole „Desanka Maksimović”, svesna da se novoizgrađeno naselje širi, a da veliki broj njegovih žitelja čine roditelji mališana koji stasavaju za nastavu. Pažljivo su se prebrojavali, računali kada će se iscrpiti kapaciteti ostalih ustanova u kojima su deca imala časove, i pred Sekretarijat izašli s konkretnim brojkama.

– Trenutno se u ovom naselju, prema rezultatima ankete, nalazi najviše dece rođene 2015. godine. Prema podacima koje sam dobio od udruženja građana koji su radili anketu, u prvi razred bi išlo 49 dece, u drugi – 27, u četvrti – 12, peti, šesti i sedmi po 13, osmi – šest. Ima 29 predškolaca, a u vrtićima 274 mališana. Samo u ovom delu, prema podacima iz ankete, ima oko 400 dece koja idu ili bi trebalo da krenu u školu – kaže Slavko Gak, gradski sekretar za obrazovanje.

On i njegovi saradnici nedavno su sa nadležnima iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obišli objekat i razgovarali sa predstavnicima Geografskog fakulteta koji trenutno koristi prostor. Uspeli su da se dogovore. Škola će biti vraćena mališanima. Ali i studenti ostaju u njoj.

– U klupe će se vratiti najmlađi učenici, a još se razmatra da li će to biti učenici od prvog do četvrtog ili samo prva dva razreda, jer za formiranje odeljenja viših razreda trenutno nema dovoljno dece – kaže Gak i dodaje da će objekat biti rekonstruisan, učionice sređene, krov presvučen, a podovi i stolarija zamenjeni.

Velimir Šećerov, dekan Geografskog fakulteta, precizira da se zgrada sastoji od dva veća dela sa posebnim ulazima, i da ako sve dogovoreno bude ispoštovano, to neće uticati na sprovođenje nastave u njegovoj ustanovi.

– Reč je o četiri učionice, odnosno prvom spratu zgrade, i tu je i deo kabineta koji će biti preuređen za petu učionicu. Fakultet je jako malo koristio taj prostor jer smo po dolasku zatekli ruiniranu školu koju smo morali da obnovimo i dosta da uložimo. Nismo imali dovoljno novca da sredimo i ovaj deo zgrade pa ga sad treba rekonstruisati. Deo je dobro lociran, baš zbog posebnog ulaza, jer nismo želeli da se studenti i mala deca mešaju – objašnjava Šećerov.

Ustanova se ovde nalazi 12 godina i tu im se održava najveći deo nastave, budući da na Studentskom trgu i u Ulici Vatroslava Jagića na Zvezdari, gde su još locirani, imaju svega nekoliko prostorija. Potpuno rasulo zatečeno u Vojvođanskoj u međuvremenu su pretvorili u nove računarske laboratorije, moderni amfiteatar, savremeno opremljene učionice...

– Đaci će pohađati nastavu bez ikakvog kontakta sa studentima našeg fakulteta i tako bi trebalo da bude dok god mi ne dobijemo novi objekat u Novom Beogradu koji ćemo deliti sa Fakultetom bezbednosti. On je sad u drugoj fazi projektovanja. Projektna dokumentacija trebalo bi da bude gotova do proleća i verujemo da bi u drugoj polovini godine radovi trebalo da počnu. Očekujemo da će gradnja trajati dve ili tri godine. Tako da, iako razumemo potrebu budućih učenika da pohađaju školu u blizini Zemunskih kapija, mi smo jako puno uložili u ovaj prostor i on nam je neophodan dok ne budemo rešili naš status – zaključuje Šećerov.