Да ли се Европа полако враћа старом животу?

„Бу­ди­те уве­ре­ни да су нај­го­ри да­ни иза нас”, ре­као је тур­ски ми­ни­стар здра­вља у тре­нут­ку кад је број обо­ле­лих од ви­ру­са ко­ро­на пре­ма­шио 100.000, што је ре­корд у овој зе­мљи. Слич­но је гра­ђа­ни­ма по­ру­чио и ње­гов нор­ве­шки ко­ле­га, ре­кав­ши да је вре­ме да вра­ти­мо сва­ко­днев­ни жи­вот. „Ве­че­рас уки­да­мо ве­ћи­ну ме­ра ка­ко би­смо се при­бли­жи­ли нор­мал­ном жи­во­ту”, ре­као је ми­ни­стар Ин­гвилд Кјер­кол у сре­ду, иако се број обо­ле­лих од ко­ви­да 19 и да­ље кре­ће око мак­си­му­ма.

Спорт­ски до­га­ђа­ји од­ви­ја­ће се као и пре пан­де­ми­је. Љу­ди опет мо­гу да се­де јед­ни по­ред дру­гих на јав­ним до­га­ђа­ји­ма.

Дан­ска је јед­на од пр­вих европ­ских др­жа­ва ко­је су уки­ну­ле ве­ћи­ну огра­ни­че­ња уве­де­них то­ком пан­де­ми­је јер ко­вид 19 ви­ше не сма­тра­ју „дру­штве­но кри­тич­ном бо­ле­шћу”. Ко­рак по ко­рак, бли­же им се и дру­ге зе­мље ко­је су би­ле те­шко по­го­ђе­не ви­ру­сом ко­ро­на, убла­жа­ва­ју­ћи оштре и че­сто не­по­пу­лар­не ме­ре, иако је оми­крон сој иза­звао вр­то­гла­ви раст бро­ја обо­ле­лих. Раз­лог је јед­но­ста­ван. Ова ва­ри­јан­та се сма­тра ма­ње опа­сном, због че­га се ро­ди­ла на­да да пан­де­ми­ја је­ња­ва, а у тим зе­мља­ма ви­сок је и про­це­нат вак­ци­ни­са­них гра­ђа­на. Пр­ви ко­ра­ци убла­жа­ва­ња ме­ра пре­до­стро­жно­сти с пр­вом по­ја­вом бла­гог сма­ње­ња бро­ја за­ра­же­них по­след­њих не­ко­ли­ко да­на у по­је­ди­ним зе­мља­ма пред­ста­вља­ју оно што би се мо­гло на­зва­ти пре­крет­ни­цом у го­то­во дво­го­ди­шњој пан­де­ми­ји.

Ази­ја је, на­су­прот то­ме, да­ле­ко опре­зни­ја, иако та­мо­шње зе­мље има­ју нај­ве­ћу вак­ци­нал­ну сто­пу, али се др­же из­у­зет­но стро­гих ме­ра, ко­је до­дат­но по­о­штра­ва­ју.

Иако је уз оми­крон про­це­нат за­ра­жа­ва­ња на­гло ско­чио, Свет­ска здрав­стве­на ор­га­ни­за­ци­ја сло­жи­ла се да не­ке зе­мље мо­гу да раз­мо­тре убла­жа­ва­ње пра­ви­ла по­на­ша­ња као ме­ру за­шти­те ако има­ју ви­со­ку сто­пу иму­ни­те­та, ако су им здрав­стве­ни си­сте­ми опет ја­ки и ако епи­де­ми­о­ло­шки трен­до­ви иду у пра­вом сме­ру. По­вла­че­ње огра­ни­че­ња из­ра­же­но је у Евро­пи, ко­ја је ме­се­ци­ма свет­ски епи­цен­тар пан­де­ми­је, али и САД, где од Ден­ве­ра до Њу­јор­ка раз­ма­тра­ју да, ре­ци­мо, уки­ну но­ше­ње ма­ске јер је про­це­нат хо­спи­та­ли­за­ци­је на­гло пао. Ен­гле­ска, Фран­цу­ска, Хо­лан­ди­ја, Ир­ска с опре­зом се вра­ћа­ју у нор­ма­лу та­ко што по­сте­пе­но по­пу­шта­ју огра­ни­че­ња. Нор­ве­шка и Дан­ска ра­де исто, иако не бе­ле­же пад бро­ја за­ра­же­них. У Фин­ској би го­то­во све ме­ре тре­ба­ло да пре­ста­ну да ва­же по­чет­ком мар­та, док ће не­мо­гућ­ност јав­ног оку­пља­ња би­ти на сна­зи до сре­ди­не мар­та. Ен­гле­зи ви­ше не мо­ра­ју да но­се ма­ске на јав­ним ме­сти­ма, ни­ти да по на­ло­гу фир­ми не до­ла­зе на рад­на ме­ста. Рад од ку­ће од са­да је из­бор за­по­сле­ног, а не зах­тев по­сло­да­ва­ца, од ко­јих су мно­ги, не са­мо у Ен­гле­ској, од­лу­чи­ли да убу­ду­ће за­др­же овај на­чин ра­да. На сна­зи оста­је пра­ви­ло да они ко­ји су по­зи­тив­ни мо­ра­ју би­ти у изо­ла­ци­ји. За­ни­мљи­во је да су у Ен­гле­ској, као и у Дан­ској, мно­ги и на­кон уки­да­ња по­је­ди­них ме­ра на­ста­ви­ли, ре­ци­мо, да но­се ма­ске и из­бе­га­ва­ју оку­пља­ња и од­ла­ске у ре­сто­ра­не јер, ка­жу, же­ле да за­шти­те се­бе и дру­ге ко­ји има­ју здрав­стве­них про­бле­ма, без об­зи­ра на то ка­кве су тре­нут­не ме­ре на сна­зи. Фран­цу­зи ви­ше не мо­ра­ју да но­се ма­ске на отво­ре­ном. Уки­да­ју се и огра­ни­че­ња бро­ја по­се­ти­ла­ца на кон­цер­ти­ма, спорт­ским де­ша­ва­њи­ма, а рад од ку­ће се пре­по­ру­чу­је, иако ни­је ви­ше оба­ве­зан. Фран­цу­ска по­пу­шта ме­ре јер је од про­шлог ме­се­ца нео­п­ход­на по­твр­да о вак­ци­на­ци­ји по­ста­ла део жи­во­та – од од­ла­ска у ба­ро­ве до ко­ри­шће­ња јав­ног пре­во­за.

Уз на­ду да ће пан­де­ми­ја уско­ро ући у но­ву фа­зу, у ко­јој ће ви­рус по­ста­ти, по­пут гри­па, упор­на али кон­тро­ли­са­на прет­ња уз ко­ју се жи­ви, и Швај­цар­ска је уки­ну­ла оба­ве­зан рад од ку­ће сво­де­ћи ову оп­ци­ју на лич­ни из­бор, а раз­ма­тра се и убла­жа­ва­ње дру­гих огра­ни­че­ња, јер, упр­кос ре­корд­но ви­со­ком бро­ју обо­ле­лих, бол­ни­це ни­су оп­те­ре­ће­не.

Струч­ња­ци ипак упо­зо­ра­ва­ју да оми­крон не тре­ба пот­це­њи­ва­ти, иако је ма­ње ве­ро­ват­но да ће иза­зва­ти те­шку кли­нич­ку сли­ку у од­но­су на дел­та ва­ри­јан­ту, као и да не тре­ба ола­ко ис­кљу­чи­ти мо­гућ­ност да се по­ја­ве но­ве и опа­сни­је ва­ри­јан­те. Из СЗО на­гла­ша­ва­ју да би по­ли­тич­ки при­ти­сак да се не­ке зе­мље пре­ра­но отво­ре мо­гао узро­ко­ва­ти ма­сов­но пре­но­ше­ње ви­ру­са и не­по­треб­не но­ве слу­ча­је­ве бо­ле­сти с те­шком кли­нич­ком сли­ком и смрт­ним ис­хо­дом.

Сто­га је Не­мач­ка и да­ље опре­зна и не пла­ни­ра да уки­не огра­ни­че­ња кад је, ре­ци­мо, реч о при­ват­ним оку­пља­њи­ма, док Изра­ел уве­ли­ко про­па­ги­ра при­ме­ну че­твр­те до­зе вак­ци­не. Ита­ли­ја је по­о­штри­ла пра­ви­ла о здрав­стве­ним про­пу­сни­ца­ма, а Грч­ка нов­ча­но ка­жња­ва не­вак­ци­ни­са­не ста­ри­је од 60 го­ди­на. Вла­де ових др­жа­ва сма­тра­ју да је пре­у­ра­ње­но го­во­ри­ти о „од­го­вор­ном ла­га­ном по­врат­ку нор­мал­ним то­ко­ви­ма”.