Укрупњавање банака је добро за клијенте

Укрупњавање банака биће вишеструко корисно за клијенте, грађане и привреду. Кроз улазак у веће системе банке унапређују своје производе и услуге. Богатија је стручност којом располажу, као и кредитни капацитети. Веће банкарске групације сада могу да финансијски подрже много обимније пројекте, а такође и да се окрену специфичним врстама кредитирања, као што је улагање у енергетску ефикасност и зелене изворе енергије. Могућност банака знатно зависи и од приступа дугорочним изворима финансирања, како би рок финансирања био у складу са економским веком саме инвестиције. Овако Владимир Васић, генерални секретар Удружења банка Србије (УБС), одговара на наше питање о променама на банкарском тржишту Србије у 2021. години, које су биле више него динамичне.

Да ли ће уопште на нашем тржишту бити места за мале банке и евентуално за који профил малих банака?

Број банака на тржишту и даље је велики, можемо рећи и да је већи од оптималног. Зато је готово извесно да ће се тенденција консолидације наставити и у наредном периоду. У условима ниских каматних стопа и јаке конкуренције тржиште одређује који број банака је реалан и оптималан. Након неколико интеграција у протеклом периоду, укључујући ову годину, имаћемо 21 банку на нашем тржишту. Истовремено, присутна је и тенденција концентрације профита, што јесте изазов за банке које по величини нису међу првих десет. За њих је потпуно природно и очекивано да крећу путем мењања својих пословних модела у потрази за новим могућностима, а таквих прилика сигурно има за све.

Претходне године су у погледу пословања банака биле, рекла бих, турбулентне. Прво конверзија зајмова из швајцарских франака у евре, затим за време пандемије два мораторијума и трећи опциони за дужнике, па гарантна шема за привреду. Како се то одразило на пословање банака? Ускоро ћемо моћи да видимо и званичне резултате за прошлу годину. Како су оне пословале? Да ли се профит вратио на путању раста пре свих ових догађаја?

Иако званични резултати о пословању банака за прошлу годину нису још објављени, према подацима НБС у првих 10 месеци 2021. са добитком је пословало 20 банака, док су четири банке пословале са губитком који је у односу на добит осталих неупоредиво мањи. С обзиром на услове за пословање, који заиста нису били уобичајени, можемо рећи да су банке показале велику ефикасност, да су очувале квалитет активе и високе капиталне адекватности. Учешће проблематичних кредита у односу на укупне позајмице налази се испод преткризног нивоа и крајем 2021. износило је 3,55 одсто. У наредном периоду очекује се да ће банке више пажње посветити повећању сопственог нивоа конкурентности, одржавању, односно повећању профитабилности, али и прилагођавању захтевима модерног банкарског пословања путем дигитализације.

Инфлација је највиша у последњих десет година. Због цене новца банкари то помно прате. Да ли вас и банкарски сектор она брине?

Више релевантних извора процењује да је тренутна повишена инфлација привременог трајања. То је закључак анкета које спроводе „Блумберг” и „Ипсос”, то је оцена и Народне банке Србије и већине централних банака у свету. Када погледамо инфлациона очекивања за две и три године унапред, она се и у привреди, и у финансијском сектору крећу у границама инфлационог циља, а то значи у распону од три до четири процента. Управо усидреност инфлационих очекивања знатно доприноси ефикасности монетарне политике и одржавању стабилне и предвидиве инфлације.

Због инфлације сви кажу да је питање тренутка када ће почети раст камата. Да ли је то неминовност и када можемо да очекујемо да банке повећају камате?

Процене у еврозони кажу да у наредних годину-две готово извесно не треба очекивати значајнији раст еврибора јер за то нема разлога. Какво ће касније бити кретање, зависи од много услова које сада не можемо да предвидимо. У сваком случају, за све кориснике банкарских услуга нема никаквог разлога за бригу, а посебно не за неку хитну реакцију.

Због великих пласмана и грађанима и привреди банке имају најбољи увид у финансијско стање нације. Како је привреда пребродила кризу у две пандемијске године? Да ли се евидентни привредни раст види у билансима предузећа која траже кредите?

Више финансијских показатеља потврђује да су мере Владе Србије и Народне банке биле важна и успешна подршка привреди у борби против кризе изазване ковидом. Депозит привреде код банака расте, у односу на период пре избијања пандемије депозити су порасли скоро двоструко више него што је порасло потраживање банака од привреде. За разлику од кризе 2008. године, када је знатно опала штедња становништва (за свега неколико месеци из банака се одлило готово милијарду евра штедње), овог пута депозити приватног сектора остали су очувани и наставили су да расту готово непромењеним темпом. Ако томе додамо да је ажурност испуњавања кредитних обавеза изузетно висока и код предузећа и код грађана, онда је јасно да смо као нација финансијски доста успешно пребродили овај притисак, који траје већ пуне две године.

Због ниских камата готовински зајмови су доживели прави „бум” у последњих неколико година, толики да је Народна банка одлучила да смањи рок отплате како би ограничила задуживање. Да ли је то по вашем мишљењу било потребно? Да ли нам прети велика задуженост становништва код банака?

Одлуком из 2018. године Народна банка је реаговала на све учесталију појаву ненаменског и необезбеђеног кредитирања становништва, на неоправдано дуге рокове, чак до 12 година. Примарни циљ био је спречавање прекомерног задужења грађана, али и очување финансијске стабилности банкарског сектора јер су очигледно постојали ризици с кредитирањем становништва на рокове који нису у складу с ризичношћу готовинских кредита. Ефекти су очигледни, ризик концентрације смањен је за 14,42 одсто у периоду јануар 2019 – септембар 2021, а у истом периоду смањен је удео проблематичних кредита код грађана са 4,5 на 3,9 одсто.

Врховни касациони суд је прошле године допунио своју ранију одлуку, по којој банке имају право да наплаћују трошкове обраде кредита, али чини ми се да проблем није решен и да су се судски поступци наставили. Наиме, удружења грађана дужнике уверавају да треба да наставе са споровима против банака. Шта ви кажете на то?

Суштински проблем јесте решен, међутим, још се осећају последице неких претходних лутања. Последице о којима говорим углавном се односе на чињеницу да се у судовима, чији рад је отежан великим бројем ових предмета, спорије примењује допуна става Врховног касационог суда, међутим, и поред тога, већ сада се може рећи да судови све више поступају у складу са ставом ВКС, а како време буде одмицало, та тенденција ће постати све уверљивија. Удружење банака Србије и даље позива клијенте који су тужили банке да се одрекну својих тужби и да целу ову непријатну сагу окончају на свима прихватљив начин. Позивање на наставак парница појединих удружења грађана је, по нашем дубоком уверењу, наставак заједничког подухвата који је у интересу личног, а неетичког богаћења појединих неодговорних актера целе ове приче, и то на штету како корисника кредита, тако и банака, а највише на штету привреде целе земље.

Банке пружају клијентима најсавременије дигитализоване услуге. Да ли ће доћи време када ће престати сваки контакт клијента и банкарских службеника, а остати само онај с роботима? Да ли ће због тога банке имати све мање запослених?

Процену шта ће бити у даљој будућности ја бих заиста препустио научницима и футуристима. Не знамо да ли ће роботи преузети сва наша радна места, али знамо да ће се дигитализација банкарских услуга наставити и да ће број акција и трансакција које реализујемо са мобилних телефона бити много већи. Такав приступ је за банке ефикаснији, а за кориснике далеко удобнији и бржи. За нас није питање да ли се банкарство дигитализује јер је то несумњиво. Ми се много бавимо питањем како да дигитализација буде грађанима приступачна, а пре свега ефикасна и безбедна. Зато је Удружење банака у прошлој години регистровало финансијски ЦЕРТ, с визијом да подигнемо сајбер-отпорност читавог финансијског сектора, али и да креирамо нове канале за информисање корисника финансијских услуга. Што се тиче питања о радним местима у банкама, нема места за страх. Особина дигитализације је да нека занимања укида, али истовремено отвара читав спектар нових занимања и нових радних места, за којима до сада није било потребе. Оно што ће се сигурно десити јесу смањење или укидање редова у којима клијенти стоје испред шалтера. А то је оно што желимо сви, и банке, и корисници наших услуга.

Прославили сте 100 година Удружења банака.

Не кријемо понос што је наше удружење напунило цео један век. Мало је институција у Србији које имају тако дугу традицију, самим тим је овај јубилеј још вреднији. Уз 100. годишњицу УБС, ми смо забележили и преко 50 година од покретања часописа „Банкарство” и 20 година од оснивања нашег Центра за банкарску обуку. То говори о ширини ангажовања и значаја који једна оваква организација има за цео банкарски систем. Ми, наравно, желимо да радимо још много година, због чега морамо да се мењамо и прилагођавамо новим временима у којима живимо. Верујемо да смо у том прилагођавању далеко одмакли и да је то гаранција да ће ово удружење још дуго и успешно да ради.