Ukrupnjavanje banaka je dobro za klijente

Ukrupnjavanje banaka biće višestruko korisno za klijente, građane i privredu. Kroz ulazak u veće sisteme banke unapređuju svoje proizvode i usluge. Bogatija je stručnost kojom raspolažu, kao i kreditni kapaciteti. Veće bankarske grupacije sada mogu da finansijski podrže mnogo obimnije projekte, a takođe i da se okrenu specifičnim vrstama kreditiranja, kao što je ulaganje u energetsku efikasnost i zelene izvore energije. Mogućnost banaka znatno zavisi i od pristupa dugoročnim izvorima finansiranja, kako bi rok finansiranja bio u skladu sa ekonomskim vekom same investicije. Ovako Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banka Srbije (UBS), odgovara na naše pitanje o promenama na bankarskom tržištu Srbije u 2021. godini, koje su bile više nego dinamične.

Da li će uopšte na našem tržištu biti mesta za male banke i eventualno za koji profil malih banaka?

Broj banaka na tržištu i dalje je veliki, možemo reći i da je veći od optimalnog. Zato je gotovo izvesno da će se tendencija konsolidacije nastaviti i u narednom periodu. U uslovima niskih kamatnih stopa i jake konkurencije tržište određuje koji broj banaka je realan i optimalan. Nakon nekoliko integracija u proteklom periodu, uključujući ovu godinu, imaćemo 21 banku na našem tržištu. Istovremeno, prisutna je i tendencija koncentracije profita, što jeste izazov za banke koje po veličini nisu među prvih deset. Za njih je potpuno prirodno i očekivano da kreću putem menjanja svojih poslovnih modela u potrazi za novim mogućnostima, a takvih prilika sigurno ima za sve.

Prethodne godine su u pogledu poslovanja banaka bile, rekla bih, turbulentne. Prvo konverzija zajmova iz švajcarskih franaka u evre, zatim za vreme pandemije dva moratorijuma i treći opcioni za dužnike, pa garantna šema za privredu. Kako se to odrazilo na poslovanje banaka? Uskoro ćemo moći da vidimo i zvanične rezultate za prošlu godinu. Kako su one poslovale? Da li se profit vratio na putanju rasta pre svih ovih događaja?

Iako zvanični rezultati o poslovanju banaka za prošlu godinu nisu još objavljeni, prema podacima NBS u prvih 10 meseci 2021. sa dobitkom je poslovalo 20 banaka, dok su četiri banke poslovale sa gubitkom koji je u odnosu na dobit ostalih neuporedivo manji. S obzirom na uslove za poslovanje, koji zaista nisu bili uobičajeni, možemo reći da su banke pokazale veliku efikasnost, da su očuvale kvalitet aktive i visoke kapitalne adekvatnosti. Učešće problematičnih kredita u odnosu na ukupne pozajmice nalazi se ispod pretkriznog nivoa i krajem 2021. iznosilo je 3,55 odsto. U narednom periodu očekuje se da će banke više pažnje posvetiti povećanju sopstvenog nivoa konkurentnosti, održavanju, odnosno povećanju profitabilnosti, ali i prilagođavanju zahtevima modernog bankarskog poslovanja putem digitalizacije.

Inflacija je najviša u poslednjih deset godina. Zbog cene novca bankari to pomno prate. Da li vas i bankarski sektor ona brine?

Više relevantnih izvora procenjuje da je trenutna povišena inflacija privremenog trajanja. To je zaključak anketa koje sprovode „Blumberg” i „Ipsos”, to je ocena i Narodne banke Srbije i većine centralnih banaka u svetu. Kada pogledamo inflaciona očekivanja za dve i tri godine unapred, ona se i u privredi, i u finansijskom sektoru kreću u granicama inflacionog cilja, a to znači u rasponu od tri do četiri procenta. Upravo usidrenost inflacionih očekivanja znatno doprinosi efikasnosti monetarne politike i održavanju stabilne i predvidive inflacije.

Zbog inflacije svi kažu da je pitanje trenutka kada će početi rast kamata. Da li je to neminovnost i kada možemo da očekujemo da banke povećaju kamate?

Procene u evrozoni kažu da u narednih godinu-dve gotovo izvesno ne treba očekivati značajniji rast evribora jer za to nema razloga. Kakvo će kasnije biti kretanje, zavisi od mnogo uslova koje sada ne možemo da predvidimo. U svakom slučaju, za sve korisnike bankarskih usluga nema nikakvog razloga za brigu, a posebno ne za neku hitnu reakciju.

Zbog velikih plasmana i građanima i privredi banke imaju najbolji uvid u finansijsko stanje nacije. Kako je privreda prebrodila krizu u dve pandemijske godine? Da li se evidentni privredni rast vidi u bilansima preduzeća koja traže kredite?

Više finansijskih pokazatelja potvrđuje da su mere Vlade Srbije i Narodne banke bile važna i uspešna podrška privredi u borbi protiv krize izazvane kovidom. Depozit privrede kod banaka raste, u odnosu na period pre izbijanja pandemije depoziti su porasli skoro dvostruko više nego što je poraslo potraživanje banaka od privrede. Za razliku od krize 2008. godine, kada je znatno opala štednja stanovništva (za svega nekoliko meseci iz banaka se odlilo gotovo milijardu evra štednje), ovog puta depoziti privatnog sektora ostali su očuvani i nastavili su da rastu gotovo nepromenjenim tempom. Ako tome dodamo da je ažurnost ispunjavanja kreditnih obaveza izuzetno visoka i kod preduzeća i kod građana, onda je jasno da smo kao nacija finansijski dosta uspešno prebrodili ovaj pritisak, koji traje već pune dve godine.

Zbog niskih kamata gotovinski zajmovi su doživeli pravi „bum” u poslednjih nekoliko godina, toliki da je Narodna banka odlučila da smanji rok otplate kako bi ograničila zaduživanje. Da li je to po vašem mišljenju bilo potrebno? Da li nam preti velika zaduženost stanovništva kod banaka?

Odlukom iz 2018. godine Narodna banka je reagovala na sve učestaliju pojavu nenamenskog i neobezbeđenog kreditiranja stanovništva, na neopravdano duge rokove, čak do 12 godina. Primarni cilj bio je sprečavanje prekomernog zaduženja građana, ali i očuvanje finansijske stabilnosti bankarskog sektora jer su očigledno postojali rizici s kreditiranjem stanovništva na rokove koji nisu u skladu s rizičnošću gotovinskih kredita. Efekti su očigledni, rizik koncentracije smanjen je za 14,42 odsto u periodu januar 2019 – septembar 2021, a u istom periodu smanjen je udeo problematičnih kredita kod građana sa 4,5 na 3,9 odsto.

Vrhovni kasacioni sud je prošle godine dopunio svoju raniju odluku, po kojoj banke imaju pravo da naplaćuju troškove obrade kredita, ali čini mi se da problem nije rešen i da su se sudski postupci nastavili. Naime, udruženja građana dužnike uveravaju da treba da nastave sa sporovima protiv banaka. Šta vi kažete na to?

Suštinski problem jeste rešen, međutim, još se osećaju posledice nekih prethodnih lutanja. Posledice o kojima govorim uglavnom se odnose na činjenicu da se u sudovima, čiji rad je otežan velikim brojem ovih predmeta, sporije primenjuje dopuna stava Vrhovnog kasacionog suda, međutim, i pored toga, već sada se može reći da sudovi sve više postupaju u skladu sa stavom VKS, a kako vreme bude odmicalo, ta tendencija će postati sve uverljivija. Udruženje banaka Srbije i dalje poziva klijente koji su tužili banke da se odreknu svojih tužbi i da celu ovu neprijatnu sagu okončaju na svima prihvatljiv način. Pozivanje na nastavak parnica pojedinih udruženja građana je, po našem dubokom uverenju, nastavak zajedničkog poduhvata koji je u interesu ličnog, a neetičkog bogaćenja pojedinih neodgovornih aktera cele ove priče, i to na štetu kako korisnika kredita, tako i banaka, a najviše na štetu privrede cele zemlje.

Banke pružaju klijentima najsavremenije digitalizovane usluge. Da li će doći vreme kada će prestati svaki kontakt klijenta i bankarskih službenika, a ostati samo onaj s robotima? Da li će zbog toga banke imati sve manje zaposlenih?

Procenu šta će biti u daljoj budućnosti ja bih zaista prepustio naučnicima i futuristima. Ne znamo da li će roboti preuzeti sva naša radna mesta, ali znamo da će se digitalizacija bankarskih usluga nastaviti i da će broj akcija i transakcija koje realizujemo sa mobilnih telefona biti mnogo veći. Takav pristup je za banke efikasniji, a za korisnike daleko udobniji i brži. Za nas nije pitanje da li se bankarstvo digitalizuje jer je to nesumnjivo. Mi se mnogo bavimo pitanjem kako da digitalizacija bude građanima pristupačna, a pre svega efikasna i bezbedna. Zato je Udruženje banaka u prošloj godini registrovalo finansijski CERT, s vizijom da podignemo sajber-otpornost čitavog finansijskog sektora, ali i da kreiramo nove kanale za informisanje korisnika finansijskih usluga. Što se tiče pitanja o radnim mestima u bankama, nema mesta za strah. Osobina digitalizacije je da neka zanimanja ukida, ali istovremeno otvara čitav spektar novih zanimanja i novih radnih mesta, za kojima do sada nije bilo potrebe. Ono što će se sigurno desiti jesu smanjenje ili ukidanje redova u kojima klijenti stoje ispred šaltera. A to je ono što želimo svi, i banke, i korisnici naših usluga.

Proslavili ste 100 godina Udruženja banaka.

Ne krijemo ponos što je naše udruženje napunilo ceo jedan vek. Malo je institucija u Srbiji koje imaju tako dugu tradiciju, samim tim je ovaj jubilej još vredniji. Uz 100. godišnjicu UBS, mi smo zabeležili i preko 50 godina od pokretanja časopisa „Bankarstvo” i 20 godina od osnivanja našeg Centra za bankarsku obuku. To govori o širini angažovanja i značaja koji jedna ovakva organizacija ima za ceo bankarski sistem. Mi, naravno, želimo da radimo još mnogo godina, zbog čega moramo da se menjamo i prilagođavamo novim vremenima u kojima živimo. Verujemo da smo u tom prilagođavanju daleko odmakli i da je to garancija da će ovo udruženje još dugo i uspešno da radi.