Војна евиденција није припрема за касарну

Министарство одбране је недавно, као што то ради почетком сваке године, објавило јавни позив за упис у војну евиденцију. Овог пута он важи за младиће рођене 2004. године, али и за оне старијих годишта који до сада нису евидентирани као војни обвезници у складу са Законом о војној, радној и материјалној обавези. Иако је наглашено да ова процедура није увертира за служење војног рока, у делу јавности појавила су се и таква мишљења.

Од укидања обавезног војног рока за мушкарце прошло je више од десет година, а и данас многи то схватају као да никада неће имати било какав контакт са системом одбране. Прецизније речено, обавезни војни рок је заправо суспендован, а не трајно укинут. Међутим, иако не морају да служе војни рок, грађани Србије и даље имају обавезе у складу с плановима за одбрану земље, а једна од њих је увођење у војну евиденцију. Војни рок ће и даље служити само они који то желе, управо је у току медијска кампања намењенима заинтересованима за шестомесечни одлазак у касарну.

Да би читаоце „Политике” детаљније информисали о увођењу у војну евиденцију, обратили смо се Министарству одбране за додатна појашњења. Општи позив, упућен преко медија и кроз систем информисања овог министарства, траје до 28. фебруара, после чега ће бити упућивани појединачни позиви онима који се нису одазвали.

„Увођење у војну евиденцију врши центар Министарства одбране за локалну самоуправу, надлежан према месту пребивалишта у који се регрути могу јавити и без позива, сваког радног дана од девет до 15 часова. Регрути који бораве у иностранству дужни су да се јаве надлежном дипломатско-конзуларном представништву Србије ради увођења у војну евиденцију, које о томе обавештава надлежни центар Министарства одбране за локалну самоуправу, према адреси пребивалишта регрута у Србији, пре одласка у иностранство”, прецизирају у Министарству одбране.

Ова процедура обавља се појединачно – попуњавањем упитника за увођење регрута у војну евиденцију и уносом података у матичну књигу војних обвезника и информациони систем. Регрут треба да понесе на увид важећу личну карту или другу јавни исправу из које се може утврдити идентитет. Увођење у војну евиденцију завршава се предајом упитника за увођење у војну евиденцију и упознавањем регрута с правима и обавезама.

У поменутом упитнику се траже подаци о стручној спреми, иако су младићи на које се односи ова обавеза углавном ђаци средњих школа, као и о посебним вештинама. Шта треба уписати у ова поља?

– Општи подаци који се у упитнику за увођење регрута у војну евиденцију тичу школске спреме и занимања, а односе се на ученике средње школе, подразумевају да регрут упише да је ученик и назив школе. Подаци који се односе на посебна знања и вештине (нпр. падобранци, рониоци, радио-аматери, возачи) користе се и од значаја су за регрутовање и попуну јединица Војске Србије – наводи се у одговорима Министарства одбране за „Политику”.

Пошто је реч о малолетницима, треба ли да у војне одсеке дођу у пратњи родитеља?

„Правни основ за обраду података малолетних лица налази се у члану 15 Закона о војној, радној и материјалној обавези, којим је уређено да се у војну евиденцију уводи регрут почетком календарске године у којој навршава 18 година (значи: регрут може бити рођен у децембру, а подлеже увођењу у војну евиденцију почетком те календарске године, када још нема навршених 18 година). Нема потребе да родитељ долази у пратњи регрута, осим уколико сам не инсистира да присуствује”, кажу у Министарству одбране.

Без војничке књижице и регрутације

Приликом уписа у војну евиденцију војни обвезници, ако желе, могу добити уверење да су уписани, али неће добити војничку књижицу, нити ће, иако се користи термин регрут, проћи кроз процес регрутације који подразумева здравствене прегледе. Тек после 30. године живота ови војни обвезници ће бити преведени у резервни састав и тада ће проћи кроз одговарајућу обуку.