Може ли Дуда закопати ратне секире с Бриселом

Специјално за „Политику”

Варшава – У Пољској се продубљује криза унутар владајуће коалиције Уједињене деснице. Проблеми са спровођењем антиинфлационих мера и нове пореске политике изазвали су оставку министра финансија Тадеуша Кошћинског, док је позиција најјаче владајуће партије Право и правда (ПиС) додатно уздрмана покретањем иницијативе у Европском парламенту за расветљавање афере „Пегаз” на тему (зло)употреба безбедносног софтвера у земљама ЕУ. Поред тога, Пољска је пристала на плаћање финансијске казне Чешкој од 45 милиона евра због билатералног спора у пограничном енергетском комплексу Туров. Кабинет премијера Матеуша Моравјецког се споразумом са званичним Прагом обавезао и на заједнички петогодишњи надзор над контролом буке, прашине и подземних вода из Турова у циљу еколошке заштите територије Чешке. Влада на челу с ПиС-ом нашла се под ударом јавних критика због „превеликог кашњења” у решавању овог питања које је месецима изазивало политичке тензије у односима две земље. Званична Варшава је била приморана на промену става након што је Европски суд правде утврдио оправданост захтева Чешке у вези са загађењем дела њене територије.

Истовремено, власт у Пољској, суочена са све већим економским проблемима, настоји да у области правосуђа додатно смањи напетости у односима с ЕУ. Председник Пољске Анджеј Дуда упутио је парламенту предлог закона о Врховном суду којим би се укинуло Дисциплинско судско веће као инструмент државног интервенционизма у раду овог суда. Дуда је приликом јавног представљања предлога закона јасно указао да би на овај начин Влада Пољске окончала спор с Европском комисијом и деблокирала више милијарди евра из фондова ЕУ потребних за спровођење владиног плана о привредној обнови. Законски предлог Дуде, за који се верује да је усаглашен с лидером ПиС-а Јарославом Качињским, подразумева оснивање новог надзорног већа – Коморе професионалне одговорности. Ово тело било би изабрано од већ постојећих судија Врховног суда, а председник Пољске би својим актом имао право да именује скоро трећину чланова коморе. Такође, предлог закона предвиђа и да досадашњи чланови Дисциплинског већа могу да се запосле у другим већима Врховног суда или да се пензионишу.

Правни експерт Пјотр Павловски каже за „Политику” да је Дудин предлог закона покушај компромисног решења преко којег би ПиС направио уступак захтевима Европске комисије, али и задржао утицај над радом Врховног суда.

„Председник би на основу новог закона о Врховном суду имао право да за судије коморе поставља и досадашње чланове Дисциплинског већа. Овакав закон омогућава и несметану инфилтрацију судија из Дисциплинског већа у друга тела Врховног суда, што би очувало партијски монопол ПиС-а у правосуђу и додатно утицало на легитимност судских пресуда. Избор ’неполитичких’ судија био би ’смоквин лист’ за ново провладино судско тело. Такође, комора би добила могућност да утиче на избор судија по предметима, што је у супротности с правним прописима ЕУ”, објашњава Павловски.

Председник Пољске је овим потезом уздрмао позицију Збигњева Зјобра, министра правде и председника евроскептичне Солидарне Пољске. Ова партија оценила је да предлог Дуде „само изазива правни хаос” и подсетила да је управо председник државе раније био иницијатор формирања Дисциплинског већа, „којег се сада одриче”. Зјобро је, иначе, пре неколико месеци предао председничкој канцеларији предлоге за правосудне реформе, али је остао без одговора.

Усвајање новог закона о Врховном суду могло би драматично да заоштри односе ПиС и Солидарне Пољске, али и да отвори кризу у парламентарној већини. С друге стране, све је очигледније да је за изгласавање Дудиног предлога потребна подршка барем дела опозиције у Сејму. Прошлог децембра су опозиционе групе Грађанска платформа (ПО), Пољска 2050 и Левица са струковним организацијама потписале споразум о реформи правосуђа, који, између осталог, подразумева одлазак свих досадашњих чланова Дисциплинског већа из судства. Председник Пољске, суочен с оваквим ставом, о свим детаљима законске иницијативе непосредно је обавестио председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен, која би могла да посредује између власти и опозиције у проналажењу компромисног решења. Дуда је, након посете Бриселу, са шефовима опозиционих група у Сејму отпочео консултације око усвајања закона, али су позиције још удаљене.

Евентуални договор око реконструкције Врховног суда свакако би био израз политичке „равнотеже страха” две стране. У структурама ПиС јачају гласови о промени конфронтирајућег курса према ЕУ, док се ПО и Левица прибојавају да би због њиховог непопустљивог става пољској привреди и даље био онемогућен новац из фондова ЕУ. Због тога ће и власт и опозиција с пажњом сачекати одговор Брисела на Дудину иницијативу.