Дан младости Богољуба Карића

Штампајући крштенице с логом своје компаније, Богољуб Карић намерава да их подели свим старим момцима који се осећају онемоћало. Специјалиста за подмлађивање неће стајати са скалпелом у руци како би вршио естетске интервенције над случајним пролазницима, већ ће им понудити да ураде по десетак склекова у Кнез Михаиловој улици. Онај ко уради неколико комада добиће извод из Богољубове матичне књиге рођених да је 20 година млађи, без исполираних образа и испегланог чела.

С визијом да ће просечан хомо сапијенс ускоро живети 100 година, а од друге половине овог века и 150, дечко из Пећи, који је рођен 17. јануара 1954. године, упутио је захтев граду Крагујевцу за промену године рођења у личним документима. Тражи да му се у личној карти упише како је угледао свет 1974. године.

Из његовог мозга не излази ништа случајно, ништа без дугорочног циља и ништа што није плодно, ма како на први поглед изгледало сензационално. Његова слика из 1974. године кружи друштвеним мрежама – имао је дугу косу, бркове, а његова супруга Миланка је у њему тада видела метохијског Џимија Хендрикса. Како ће је сада убедити да је био беба Боги?

Путујући с краја на крај света, најмање је у Србији, он у ћосићевском времену смрти већ шкиљи у метауниверзум, концепт у којем се спајају физички и виртуелни свет, тамо где ће се живети вечно, а године бројати уназад. Ако Марк Закерберг своје приоритете ставља на „метасвет” и сматра да ће се „Фејсбук” преусмерити са друштвених мрежа на то будуће друштванце аватара, а у игри су стотине милијарди долара, шта Богољуб наслућује, осим дубоко етичких и филозофских дилема?

Инстинкт му шапуће да треба да делује одмах и заузме неколико хектара и укњижи их на своје име у будућој галаксији, одакле ће наставити да шири своје послове и харизму. Како никада не занемарује идеолошки рад, он свакоме ко у педесет и некој депресивно броји године до пензије улива самопоуздање да још није увенуо ни као радник, ни као пословни човек, ни као мушкарац, па му нуди – нови дан младости! Одатле ће свако од таквих започети марш ка вечном животу, с печатом матичара Богија. За сада на папиру, ускоро и онлајн.

И, коначно, опет је у центру пажње као специјалиста за подмлађивање, засењујући Далилу, претњу нуклеарним ратом и стелт омикрон сој.

Заправо се решавање једначине којом би се дефинисало кретање Богољуба Карића у српском универзуму може израчунати мером његовог природног талента за политички маркетинг иако је управо тај органски дар постао и кључни узрок његовог прогона. Ко се политичара лати, од политичара погине!

Српске политичке елите не воле да у екипу примају такве типове, а нарочито не оне којима се, кад погледају у новчаник, види дечји смешак на лицу. То богатство творац Карићеве империје није створио на свиркама, већ га је стицао пажљиво негованим партнерством са готово свим српским владарима. Од Тита, преко Слобе и Мире, потом Ђинђића, па све до – делимично Коштунице. У игру и у земљу вратио се из Белорусије после 11 година изгнанства, доласком напредњака на власт. Пољубио је свету српску земљу и ушао у коалицију са СНС-ом.

Из тегле у коју су покушали да га спакују Коштуничини људи потребно је вратити се у доба самоуправног социјализма, где се спроводе први експерименти увођења капитализма. Изабрано је Косово и породица Карић. Или су, можда, браћа Карићи изабрали да буду одабрани?

Толико су нарасли производећи пољопривредне алатке да су у готово сваком граду правили мале фабрике за плугове, лопате и раонике, које је СФРЈ до тада увозила. Тајна седмог печата је како се у време једнопартизма, Станета Доланца, Удбе и партијских комитета музички бенд Карића трансформисао у привредни бренд. Постали су власници око 50 фабрика широм Косова, као огледно добро у које су завиривали Доланц, „Њујорк тајмс” и патријарх Герман.

Богољуб тада спознаје законе политичке гравитације које је заборавио када је почео да маше салатом јавно, уместо да политичаре снабдева доларима и немачким маркама тајно. Држао се правила игре и није се откачио од централне станице која је лебдела југословенском васионом. Зато је из сваке фабрике делегирао по једног радника и слао га у Кумровец, како би партији доказао да је правоверни капиталиста социјалистичке изградње.

Као капиталистичко предсказање, одлази код Горбачова, који га упознаје с премијером СССР-а Николајем Ришковом. Пре одласка у Кремљ Богија смештају у Лењинов кабинет. Момци из Кремља стављају га у стару, округлу столицу. Он је заправо катапултиран у орбиту из кабинета Владимира Иљича! Оснива прву приватну банку, осигуравајућу кућу и универзитете уз помоћ моћног Ришкова, који је после пензионисања постао почасни председник Карићевог универзитета и банке у Москви.

Боги и браћа праве први хотел са четири звездице у Сибиру. Ништа чудно. У Сибиру су изградили и хладњачу, што је подвиг једнак изградњи сауне у Сахари.

Руске везе помажу му да уз помоћ председника Јељцина, премијера Черномирдина и министра одбране Грачова купи опрему за српску мобилну телефонију из Шведске, која се потом, усред санкција, до Србије шверцује у шлеперима с црквеним књигама. Боже ме опрости, Боги добија управу над „Мобтелом” и развија империју која је једнако моћна и кичаста.

Београдски интелектуалци га у прво време презиру због његовог акцента, нађубрених бркова и жестоког продора у сам врх економске и политичке моћи. Али Пећанац има рецепт за елитистички Београд. Доказује им да мирис новца ствара зависност Карића! Од тада је Богољуб научио да за мање од 10 секунди скенира ко га гледа у очи, а ко у џеп, откривши први закон гравитације у Срба.

Од пољопривредне мануфактуре прешао је на високе технологије – од пејџера до мобилне телефоније. Било је ту и банака и осигуравајућих кућа. И много вила на Дедињу. Уз БК телевизију, коју је водио Саша Тијанић, а чији су новинари већином расути на данашњим телевизијама, медијски обогаћен, почео је да зрачи као уранијум из Пећи! Али не због сигнала „Мобтела”, већ због жеље да се бави политиком.

Постао је шок-бомба и за власт и за опозицију када је ниоткуд, за месец дана кампање, машући зеленом салатом, ланцима и катанцима, као лидер Покрета снага Србије освојио близу 20 одсто гласова на председничким изборима. Тада је схватио метафору о судбини прасета кога ставе у фуруну.

Добио је дојаве од пријатеља из врха тадашње Југославије и обавештајних структура да му Коштуница спрема хапшење. Отели су му све, угасили БК телевизију у директном преносу, блокирали рачуне.

Боги је одмах прорачунао да је глупо да остане и тушира се заједно с плаћеним зверима у Централном затвору који су добили задужење да с њим деле кревет, бријач и ћебенце.

Спроводи врхунску операцију бекства. Тај међупростор од уласка у млазњак, лета уз загрејани коњак, слетања на аеродром где га чека лимузина која га спроводи у вилу на ободу шуме поред Минска јесте непознаница моћи Богољуба Карића коју нису могли да одгонетну ни Саша Тијанић, ни Слава Ђукић, ни Љубиша Трговчевић. Неће ни вештачка интелигенција, нарочито ако ботоксира ЈМБГ.