Студентима недостаје настава уживо

Уврежено је, донекле и оправдано, мишљење да су се студенти најбоље снашли у атипичној настави по правилима која диктира епидемијска ситуација и да им је много лакше него ученицима у предуниверзитетском образовању. Mеђутим, да им је сасвим пријемчиво образовање на даљину и да немају замерки, студенти не би апеловали на управе универзитета да се, што је пре могуће, већ наредног семестра потпуно врате непосредној настави.

– Корона нам је донела нов начин студирања, модернији кроз коришћење онлајн алата за учење. Студентима највише недостаје социјални аспект студирања, и то је нешто што неће моћи да им се надокнади. Имамо потешкоћа с повратком у факултетске клупе јер је велики број грађана заражен, али сви тежимо старом виду наставе. Ускоро се завршава актуелни испитни рок и очекујемо да ће овог месеца питање реализације новог семестра бити тема број један на свим универзитетима. Поново ћемо апеловати да се потпуно вратимо на наставу уживо, а ако то не може, онда да убудуће што је више могуће пратимо предавања и вежбе уживо – наглашава за наш лист Маргарета Смиљанић, председница Студентске конференције универзитета Србије.

Студирање у епидемијским условима зависи и од индивидуалног приступа и личне прилагодљивости студената. Готово половина академаца (46 одсто) теже савладава градиво и суочава се с великим потешкоћама због праћења предавања у виртуелном окружењу. Са овим закључком, истакнутим на недавно одржаној трибини „Студирање у доба короне – изазови и адаптације” у организацији Факултета политичких наука, сагласна је Ана Грчић студенткиња-проректорка Универзитета у Београду (УБ). У разговору за „Политику” она напомиње да није лако ни студентима, ни професорима и да с нестрпљењем ишчекују повратак на непосредну наставу и праксу.

– Чини се да смо сада у условима који су најприближнији онима пре короне и жао ми је што морам да кажем да се на неким факултетима настава и даље одвија искључиво онлајн. Предиспитне обавезе и испити, наравно, полажу се уживо, што се није ни мењало. Мислим да је грешка да се настава одржава искључиво на даљину. То је проблем за студенте факултета свих групација. На пример, природњацима недостаје рад у лабораторијама, друштвењацима је жива реч у амфитеатру много значајнија него путем компјутера. На даљину је немогуће, рецимо, студентима Рударско-геолошког факултета да иду на теренске вежбе, као и медицинарима на клиничку праксу. Медицински факултет је ту озбиљну препреку превазишао, иначе како би квалитетно образовао будуће лекаре без рада с пацијентима? Код њих је већ у октобру било вакцинисано више од 80 одсто студената и професора. Као здравствени радници, они су најбоље разумели ту потребу – указује студенткиња проректорка УБ.

Садашњи студенти друге године и бруцоши две су генерације које заправо и не знају како изгледа студирати ван ковид режима. Са високошколским установама у којима стичу образовање многи од њих су се у ствари упознали тек на првом испиту.

– То јесте додатна потешкоћа. Они не познају зграду свог факултета, што доста утиче и на самопоуздање и на психолошко стање најмлађих студената, а верујем да може утицати и на успех у студирању. Између осталог, и због тога су студентске организације тражиле повратак наставе уживо, макар у мањим групама, а нарочито за колеге са прве и друге године студија, што је доста факултета у Београду и омогућило – каже Ана Грчић.

Нови сојеви вируса корона, који се рапидно шире и волшебно заобилазе имунитет стечен природним путем или вакцинацијом, допринели су порасту броја оболелих и међу студентима и њиховим наставницима. Подсећајући да у јануару на факултете није долазио велики број студената, били су празници, а испитни рок је почео крајем месеца, Грчићева истиче да је половина тестираних студената била позитивна на ковид, али и да је тај проценат почетком децембра био драстично мањи.

– И даље је упитно да ли сви студенти имају обезбеђене неопходне техничке и друге услове да могу неометано да прате наставу на даљину. Универзитет у Београду има 100.000 студената. Сви факултети у сарадњи с ресорним министарством потрудили су се да омогуће својим студентима бесплатан интернет. Заиста су се сви потрудили да извођење наставе онлајн буде квалитетно и доступно, организовали су додатне „ковид рокове”, у којима су студенти могли да изађу на испите које су пропустили када су били заражени или у изолацији. Ипак, упркос великом труду и ангажовању са свих страна, студентима недостаје настава уживо која је незамењива – закључује студенткиња-проректорка УБ.