Снови и жеље Рома

Песме 27 ромских аутора на два језика, ромском и српском, налазе се у управо објављеној збирци поезије (антологији) двојезичног назива „Роменго суно” – „Цигански сан”. Издавач је Удружење ромских писаца Србије, објављивање књиге омогућило је Министарство за културу.

Преплићу се у овом двојезичном издању блискости и разлике две поетике, лирике, граматике, као особен допринос двема књижевностима. Животне изазове и снове Рома, осећања, размишљања овде на 320 страна приказују песме Рајка Ђурића (некадашњег уредника у „Политици”), Трифуна Димића, Предрага Јовичића, Баје Саитовића, Десанке Ранђеловић, Бајрама Халитија, Иштвана Фаркаша, Гордане Ђурић, Маје Јовановић, Јована Николића и других аутора.

Збирка „Цигански сан” (Фото: С. Јовичић)

Уредник те збирке ромски песник из Ужица Предраг Пеђа Јовичић, аутор шест самосталних двојезичних књига поезије (до сада заступљен у 33 заједничке) иза кога су четири деценије литерарног стварања, истиче да се овим делом остварује циљ и задатак Удружења ромских писаца Србије – окупљање ромских стваралаца.

– Укључено је 27 ромских песника из целе Србије, углавном су то искусни аутори до сада исказани. Поезију пишу и млађи ромски песници, зато је следећи задатак удружења да направимо заједничку збирку песама млађих песника и покушамо да им помогнемо у издавању – каже за наш лист Јовичић, додајући:

– Није лако у издавачкој делатности. А ми смо имали среће да нам помогне Министарство за културу, које нам је омогућило издавање ове збирке, по конкурсу на коме смо учествовали и у коме се у позитивном смислу променила клима и став да треба да помогну националним мањинама, поготово нама Ромима, кад је у питању издавачка делатност. Ово је шира збирка песама, са већим бројем заступљених песника. Биће доступна у читалиштима више градова.

Писати ромску поезију, посебно овако двојезично, веома је тешко, сматра Предраг Јовичић. Она је посебна, пева се из душе, спаја недаће свакодневице с љубављу и топлином можда више него друге поезије. Наш саговорник истиче да им нису свакодневно доступне књиге на ромском језику, пре свега због мање продукције тог стваралаштва, а за овакво писање треба добро познавати ромски језик, културу, обичаје, жеље, бриге...

– Ми Роми немамо неког ширег интелектуалног и писаног корена на који бисмо се ослонили, па старији песници крче пут млађим. Сада смо ишли линијом да, уз подршку Министарства за културу, прво представимо искусније ствараоце, а онда ћемо и млађе. Покушаћемо, као што је недавно урађено с мојом новом књигом песама „Цигански велики сан” („Романо баро суно”), да ову збирку можда објавимо и на енглеском језику, па да је пошаљемо нашим познаницима и сународницима у државе западне Европе. А Удружење ромских писаца Србије планира и да окупи песнике Роме света у једну заједничку збирку песама, мислим да ћемо имати снаге за то – најављује Јовичић.

Вредност збирке „Цигански сан”, у којој преовлађују социјалне, љубавне, описне и мисаоне песме о животу Рома и њиховим обичајима, традицији, сновима, није само филолошка и културолошка, него и билингвална, будући да је писана упоредо на српском и ромском језику, истиче у њеном предговору књижевник Слободан Ристовић, уз закључак да је она значајан допринос развоју ромске и опште књижевности.