Софија тражи промену Устава Северне Македоније

Специјално за „Политику”

Скопље – Након Преспанског уговора Северна Македонија условљена је да поново промени Устав, овог пута на захтев Бугарске, како би постала део европске породице.

Наиме, председник Бугарске Румен Радев захтева да посланици највишег законодавног тела у највиши законодавни акт унесу и бугарски народ као конститутивни елемент ове државе, оградивши се, с друге стране, од реципроцитета у бугарском уставу.

Овај македонски сусед блокирао је европске интеграције Северној Македонији, доводећи у питање македонски идентитет и језик. Из реторике актуелних бугарских политичара, па и самог председника Радева, корени македонског народа и његовог језика заправо су бугарски.

Димитар Ковачевски, премијер Северне Македоније, настојао је да објасни бугарским пријатељима из извршне власти да ће Устав РСМ претрпети измене управо ради усаглашавања свих политичко-правних докумената са законодавством ЕУ, међутим, за бугарског премијера Кирила Петкова и председника Радева то у овом тренутку није довољно. И поред оштрих бугарских захтева који задиру у Устав РСМ, Бугарска негира да и у Бугарској живе Македонци. И поред тога што је Европски суд за људска права у Стразбуру пресудио у корист Македонаца који живе у Бугарској, којима се крше људска права, те је држава дужна да им омогући да остваре сва своја права као припадници македонске нације, таква одлука, која произлази из владавине права, за правосуђе и државне органе у Бугарској није неприхватљива. Македонци који живе у Бугарској затражили су помоћ од своје државе и од председника Стеве Пендаровског, али их је председник саветовао да се за своја права боре унутар државе Бугарске јер би македонска подршка била протумачена као мешање РСМ у бугарске унутрашње односе. Дакле, Македонци у Бугарској остају сами, а Македонци у Северној Македонији остају без помоћи Европе. Исте оне Европе која је подржала Преспански договор и условила промену Устава и имена македонске државе. Да, иста она Европа која не подржава и „Отворени Балкан”, који јој измиче из руку и добија своје место под америчким окриљем.

Бугарска је, подсетимо се, потписала и билатерални договор о добросуседским односима са Северном Македонијом, који је убрзо одбацила. У кратком временском периоду Бугарска је искорачила је из области владавине права непоштовањем билатералног договора с Македонијом у области добросуседских односа и у члану да ће подржати пут евроатлантских интеграција.

Премијер Киро Петков је у интервју за Би-Би-Си нагласио да Бугарска жели да Северна Македонија постане чланица ЕУ, али је избегао одговор на питање да ли у његовој земљи живи македонска национална мањина. Ироничан смех био је реакција многобројних гледалаца овог интервјуа, који се пренео и у Северну Македонију.

Уколико Северна Македонија поклекне под притиском и у окриље свог устава пригрли и бугарски народ, биће неопходно пажљиво написати фусноту која неће одбацити све заслуге народа који су се борили у Народноослободилачком рату против окупаторске чизме и фашизма, те како не би били на одређени начин амнестирани сви ратни злочинци на подручју данашње Северне Македоније. Није искључено да ће се и Србија суочити с тврдим захтевима у процесу приступа ЕУ.