Sofija traži promenu Ustava Severne Makedonije

Specijalno za „Politiku”

Skoplje – Nakon Prespanskog ugovora Severna Makedonija uslovljena je da ponovo promeni Ustav, ovog puta na zahtev Bugarske, kako bi postala deo evropske porodice.

Naime, predsednik Bugarske Rumen Radev zahteva da poslanici najvišeg zakonodavnog tela u najviši zakonodavni akt unesu i bugarski narod kao konstitutivni element ove države, ogradivši se, s druge strane, od reciprociteta u bugarskom ustavu.

Ovaj makedonski sused blokirao je evropske integracije Severnoj Makedoniji, dovodeći u pitanje makedonski identitet i jezik. Iz retorike aktuelnih bugarskih političara, pa i samog predsednika Radeva, koreni makedonskog naroda i njegovog jezika zapravo su bugarski.

Dimitar Kovačevski, premijer Severne Makedonije, nastojao je da objasni bugarskim prijateljima iz izvršne vlasti da će Ustav RSM pretrpeti izmene upravo radi usaglašavanja svih političko-pravnih dokumenata sa zakonodavstvom EU, međutim, za bugarskog premijera Kirila Petkova i predsednika Radeva to u ovom trenutku nije dovoljno. I pored oštrih bugarskih zahteva koji zadiru u Ustav RSM, Bugarska negira da i u Bugarskoj žive Makedonci. I pored toga što je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio u korist Makedonaca koji žive u Bugarskoj, kojima se krše ljudska prava, te je država dužna da im omogući da ostvare sva svoja prava kao pripadnici makedonske nacije, takva odluka, koja proizlazi iz vladavine prava, za pravosuđe i državne organe u Bugarskoj nije neprihvatljiva. Makedonci koji žive u Bugarskoj zatražili su pomoć od svoje države i od predsednika Steve Pendarovskog, ali ih je predsednik savetovao da se za svoja prava bore unutar države Bugarske jer bi makedonska podrška bila protumačena kao mešanje RSM u bugarske unutrašnje odnose. Dakle, Makedonci u Bugarskoj ostaju sami, a Makedonci u Severnoj Makedoniji ostaju bez pomoći Evrope. Iste one Evrope koja je podržala Prespanski dogovor i uslovila promenu Ustava i imena makedonske države. Da, ista ona Evropa koja ne podržava i „Otvoreni Balkan”, koji joj izmiče iz ruku i dobija svoje mesto pod američkim okriljem.

Bugarska je, podsetimo se, potpisala i bilateralni dogovor o dobrosusedskim odnosima sa Severnom Makedonijom, koji je ubrzo odbacila. U kratkom vremenskom periodu Bugarska je iskoračila je iz oblasti vladavine prava nepoštovanjem bilateralnog dogovora s Makedonijom u oblasti dobrosusedskih odnosa i u članu da će podržati put evroatlantskih integracija.

Premijer Kiro Petkov je u intervju za Bi-Bi-Si naglasio da Bugarska želi da Severna Makedonija postane članica EU, ali je izbegao odgovor na pitanje da li u njegovoj zemlji živi makedonska nacionalna manjina. Ironičan smeh bio je reakcija mnogobrojnih gledalaca ovog intervjua, koji se preneo i u Severnu Makedoniju.

Ukoliko Severna Makedonija poklekne pod pritiskom i u okrilje svog ustava prigrli i bugarski narod, biće neophodno pažljivo napisati fusnotu koja neće odbaciti sve zasluge naroda koji su se borili u Narodnooslobodilačkom ratu protiv okupatorske čizme i fašizma, te kako ne bi bili na određeni način amnestirani svi ratni zločinci na području današnje Severne Makedonije. Nije isključeno da će se i Srbija suočiti s tvrdim zahtevima u procesu pristupa EU.