Странци и даље улагањима добијају пасош Црне Горе

Подгорица – Многе мере и програме које је донела бивша влада премијера Здравка Кривокапића биће највероватније под лупом нове владе и њеног председника. Верује се да ће неке одлуке бити поништене с првим заседањем, највероватније мањинске, владе, којој ће председавати бивши вицепремијер Дритан Абазовић.

Абазовић је саопштио да ће међу првим одлукама бити поништена одлука о додели црногорског држављанства коју је Кривокапић донео пре неколико дана, али извршиће се и анализа услова за стицање економског држављанства.

Бивши функционер Министарства унутрашњих послова Бојан Бугарин, иначе експерт за статусна питања странаца и миграната, изјавио је да би на основу измене Одлуке о критеријумима за утврђивање основа за стицање црногорског држављанства пријемом, коју је влада Здравка Кривокапића усвојила „непосредно пре него што јој је изгласано неповерење у скупштини 4. фебруара, у наредној години за црногорско држављанство могло да се пријави до 5.000 грађана и та бројка би у наредних пет година могла да дође до 25.000 грађана”.

Неки експерти верују да није забрињавајућа ова измена колико инструмент доделе економског држављанства по основу којег су у време председниковања владом Мило Ђукановић и Душко Марковић доделили немали број пасоша сумњивим лицима од којих се неки налазе на међународним Интерполовим потерницама. Није непознато да су међу првима црногорско држављанство добили Таксин Шинаватра, који је опљачкао свој народ и побегао у Црну Гору, где је дочекан с посебним почастима. Високи тајландски суд осудио је бившег премијера Таксина Шинаватру на две године затвора због његовог вођења државног програма лутрије, који је покренуо док је био на тој дужности.

Најновији пример је сукоб између званичне Москве и Београда због давања азила Телману Исмаилову, који се налази на црвеној потерници због криминалних радњи у Русији. Москва је недавно затражила његово изручење, што је Црна Гора одбила.

„Азил додељен Телману Исмаилову је непријатељски потез јер он није убедљиви политички избеглица. Давање господину Исмаилову, који је оптужен за тешка кривична дела у Русији, политичког азила у Црној Гори, упркос постојању Интерполове потернице, у Русији доживљавамо као непријатељски потез Подгорице”, саопштио је амбасадор Русије у Црној Гори Владислав Маслеников.

Влада премијера Мила Ђукановића је за шест година, по посебним условима, доделила око 170 држављанства. Тада је, према подацима Министарства унутрашњих послова Црне Горе, наследник познате банкарске династије и један од финансијера пројекта „Порто Монтенегро” у Тивту Натанијел Џејмс Ротшилд добио црногорско држављанство.

Према подацима МУП-а, млађи Ротшилд је 2011. године, на захтев тадашњег председника Владе Црне Горе Игора Лукшића, уписан у списак црногорских држављана.

Крајем 2021. и влада Кривокапића је за годину дана продужила програм економског држављанства, односно „издавање црногорских пасоша у замену за инвестирање у неки од развојних пројеката из области туризма, прерађивачке индустрије и пољопривреде”.

Из Министарства економског развоја саопштили су да су критеријуми „сада строжи, повећана је котизација за 100.000 евра, а укупна вредност свих планираних пројеката који би требало да се реализују захваљујући продаји пасоша је око 450 милиона евра”. Уверавају да ће се по овом основу у Црној Гори отворити до 2.200 нових радних места.

Министар економије Јаков Милатовић оценио је да би Програм економског држављанства требало „посматрати као подршку завршетку развојних пројеката и да ће се успешно избећи сви ризици које програм доноси”.

Према Програму за стицање економског држављанства, будући држављанин Црне Горе за најављене развојне пројекте мора да достави банкарску гаранцију, и то „као додатни облик обезбеђења правовремене реализације пројеката”.

„Та обавеза досад је важила само за неке пројекте. Што је још важније, влада је повећала котизацију за 100.000 евра по апликанту, што ће бити искоришћено за подршку активностима новооснованог Фонда за иновације”, појашњено је из Министарства економског развоја.

Критеријумима је предвиђено да сви инвеститори у року од месец дана морају да доставе влади банкарску гаранцију у вредности од 50 одсто инвестиција.

„Поштеним мерама апликанти ће за држављанство, осим 100.000 евра које су до сада морали да уплате у посебан Фонд за развој неразвијених општина, од сада морати да издвоје додатно 100.000 евра и за Фонд за иновације”, став је Милатовића.

Он очекује да ће по овом основу бити могуће да се оствари приход за буџет Црне Горе у просечном износу од „45.000 евра по једној пријави за држављанство уз додатних 200.000 евра, који ће бити уплаћени на наменске рачуне и бити искоришћени за подршку регионалног и развоја иновационе делатности”.

Скоро да су неподељена мишљена, не само у Црној Гори, да је додела економског држављанства реализована нетранспарентно и била у надлежности премијера, појединих министара као и да су пасоши дељени многим личностима које су због криминалних радњи морале да напусте своје матичне државе.

Европска комисија је саопштила да „жали због одлуке црногорске владе да продужи за годину програм економског држављанства”.

Своју сумњу овако су образложили: „Такве шеме носе могуће ризике као што су прање новца, утаја пореза, финансирање тероризма, корупција и инфилтрација организованог криминала. Комисија ће наставити да помно прати спровођење шеме све док се не укине.”