Тајни агенти нису отишли у историју

Данас се докази у процесима против криминалних кланова обезбеђују углавном помоћу модерних електронских технологија, али то не значи да су прикривени иследници или „андеркавер” агенти отишли у историју. Они су полицијски службеници који се у криминалним организацијама налазе под измењеним идентитетом, који им полиција обезбеђује за дуже време. Због података које сакупе као „одани чланови” криминалних банди они и даље представљају злата вредне „кртице”, али јавност није и, по природи ствари, не треба да буде обавештена о њиховом идентитету и начину рада. Наш Законик о кривичном поступку (ЗКП) омогућава да лик и дело тајног агента остану сакривени до самог краја кривичног поступка против организоване криминалне групе, јер он није исто што и заштићени сведок иако ће можда сведочити на суду под посебним мерама заштите.

– За америчку праксу је карактеристично да се прикривени агенти убацују у криминалне групе и на веома дугачак период, тако да представљају неку врсту кртица у подземљу, што је скопчано не само с великим ризицима да буду откривени, већ је у пракси тешко замисливо да они током дужег боравка у криминалној средини не буду приморани да се и сами у одређеној мери укључе у криминалне активности. Такви догађаји се по правилу заташкавају од стране саме полиције – каже др Милан Шкулић, професор кривичног процесног права на Правном факултету у Београду.

Прикривени агент, дакле, није исто што и полицијски службеник који учествује у такозваним „симулованим правним пословима”, који спадају у краткорочније активности тајних агената-провокатора и имају за циљ да обезбеде одређене материјалне доказе, као што су документа, вредносни папири, новчанице, фотографије, видео, аудио и електронски записи.

Прави тајни агент је неко ко је у великом ризику, али зато његово убацивање у криминалну групу полиција пажљиво планира, па се често предузимају и неке активности које ће од полицајца направити ситног преступника и пре него што се повеже са члановима банде. То су ситуације које смо гледали и у филмовима, али мало о њима знамо у стварности.

Прикривени иследник прикупља податке на веома дискретан начин. Информације до којих долази најчешће се не могу добити другим методама, а веома су значајне не само за откривање кривичних дела него и за обезбеђивање доказа и разјашњење улога осумњичених. У неким случајевима прикривени иследник може помоћи полицији да спречи планирани злочин, али некада није у могућности да сам избегне криминални задатак.

Милан Шкулић (Фото А. Васиљевић)

– За положај прикривеног иследника у Немачкој се понекад истиче да је на самој ивици легалитета, посебно када је реч о ситуацији да он не спречава чињење кривичног дела групе у коју је убачен, односно дела о ком је током своје прикривене активности сазнао, управо због тога што би на тај начин открио своје деловање и идентитет. Могућа је и ситуација да прикривени иследник буде приморан да учини кривично дело. Тада се његов положај обично решава применом правила која се односе на институт крајње нужде – каже професор Шкулић.

Прикривеним иследницима се у многим државама даје могућност да под својим измењеним идентитетом учествују у правном саобраћају, тако што потписују уговоре, уписују се као власници некретнина у земљишним књигама и катастрима, оснивају фирме, пријављују место становања и региструју возила. На тај начин они одлично знају и како други чланови криминалне организације перу нелегално стечени новац и чак улазе у заједничке инвестиције с њима.

У пракси судова у Србији забележене су жалбе адвоката окривљених, који су тврдили да је прикривени иследник подстрекавао њихове брањенике да врше кривична дела. У неким случајевима од суда је тражено да им присуство прикривеног иследника буде „узето” као олакшавајућа околност. Било је и оних који су тврдили да никада не би примили мито да им новац није нудио управо – тајни агент.

Ангажовање прикривеног иследника у нашој земљи се спроводи на основу наредбе судије Посебног одељења за организовани криминал Вишег суда у Београду, а на предлог тужиоца за организовани криминал. Када се подаци у кривичном поступку добију на тај начин и у складу са свим другим детаљним одредбама ЗКП-а, онда се на тим доказима може заснивати и пресуда суда. Дакле, реч је о доказима који нису пробављени на незаконит начин. Агенти „провокатори” у нашој земљи решили су многе случајеве трговине дрогом и експлозивним направама. Посебно је значајан њихов рад на случајевима међународног организованог криминалитета, а у последње време то су не само трговина дрогом и прање новца већ и трговина људима и тероризам.

Агент ФБИ шест година на „служби” у „Коза ностри”

Један од најпознатијих тајних агената у САД био је Џозеф Пистоне из ФБИ, који је од 1975. до 1981. године био инфилтриран у њујоршку Бонано фамилију. Тамо је био прихваћен као прави припадник „Коза ностре” и распоређен у банду једног од шефова – капоа.

– Током шест година Пистоне је успео да сакупи доказе о свакодневним активностима те криминалне организације, а најважније информације биле су о њеним контактима са другим организованим криминалним групама. То је, након окончања његовог рада, резултирало осудом више од сто учинилаца кривичних дела организованог криминалитета у познатом случају „Пица конекшен” – подсећа професор Шкулић.

Међу онима који су осуђени на основу доказа овог америчког агента били су и обични чланови банди, али и „босови” на највишим позицијама у криминалној организацији. Да је „тајни задатак” трајао краће – не би били сакупљени сви потребни докази да се читава „фамилија” приведе правди.

– За положај прикривеног иследника у Немачкој се понекад истиче да је на самој ивици легалитета, посебно када је реч о ситуацији да он не спречава чињење кривичног дела групе у коју је убачен, односно дела о ком је током своје прикривене активности сазнао, управо због тога што би на тај начин открио своје деловање и идентитет. Могућа је и ситуација да прикривени иследник буде приморан да учини кривично дело. Тада се његов положај обично решава применом правила која се односе на институт крајње нужде – каже професор Шкулић.