Они уче старе занате, али и дизајнирају игрице

Jедна је од три најстарије уметничке средњошколске установе у Србији, новосадска Школа за дизајн „Богдан Шупут” пример је како се ђаци истовремено могу да упућују у тајне старих заната и припремати за послове будућности. Под сводом школе старе 74  младе уметнике на текстилном одсеку, на пример, уче како да очувају српску традицију оличену у неговању старих заната, попут ткања, плетења, веза. Док на неким другим предметима упоредо прате најсавременија решења у дизајнирању материјала који се, између осталог, користе у изради одеће или уређењу ентеријера. Како за „Политику” открива Синиша Штетин, помоћник директора школе, план им је да постану и лидер у усађивању знања о иновативним дизајнерским решењима, па тренутно праве пилот-пројекат наставе каква још није заживела у школским клупама.

Ускоро ће га понудити на одобрење Министарству просвете и уколико држава то одобри, ова дизајнерска школа постаће прва средњеобразовна установа у земљи која ће у овдашње школство увести нови смер за гејм-дизајн и илустрацију, односно за прављење модерних видео-игара.

Штетин истиче да пилот-програм подразумева формирање једног четворогодишњег одељења које би спојило два образовна профила. То значи да би, по полагању пријемног испита, десет ученика могло већ у средњошколској клупи да се образује за гејм.дизајн, док би осталих десет у истом одељењу савладавало тајне илустрације у тој области.

– Тежићемо да ово одељење касније прерасте у два посебна са по 20 ученикa, јер очекујемо да наиђе на велико занимање основаца и потребе тржишта. Такав смер не постоји ни у једној у средњој школи у Србији, па ће бити аутентичан и мултидисциплинаран. Наши ђаци упознаваће најсавременије начине припреме, дизајнирања, израде и продукције видео-игара и бити оспособљени да их самостално примењују у послу, чим заврше школу, или користе у наставку школовања. Овим Школа „Богдан Шупут” прати потребе савременог тржишта, у сарадњи с Академијом уметности у Новом Саду, која има исте образовне профиле – наводи Штетин.

Директор школе Ђура Радишић додаје да реформа неће заобићи ни постојеће смерове у школи који у свој програм већ уводе савремене дисциплине попут анимације, веб-дизајна, нових медија. Такође је планирано и раздвајање садашњег одсека ентеријера и индустријских производа на два образовна профила: ентеријер и намештај са индустријским производима. Тренутно се на часовима, пуним практичног рада, у овој новосадској школи ђаци образују на пет креативних смерова – дизајнери графике, дизајнери ентеријера, дизајнери текстила, ликовни техничари и дизајнери амбалаже. Имају и наставу на мађарском језику за смер техничар дизајна графике и ликовни техничар. Сем матуре, улазница на њих је пријемни испит из цртања, сликања и моделовања, који се одржава пре пријемних у осталим средњим школама и траје три дана. То не обесхрабрује мале матуранте јер се на задњем упису Школа „Богдан Шупут”, према подацима које су „Политици” предочили у Министарству просвете, нашла на листи најактуелнијих средњошколских установа по првој ђачкој жељи. Уједно и најзахтевнијих јер је уписна квота за њу била 4,15. Што значи да су се за једно место на најпожељнијем смеру, техничар дизајна графике, борила више од четири ђака.

– Наша школа нуди високо стручно образовање уз рад с изузетним професорским кадром, путем индивидуалне наставе, или предавања у малим групама од десетак ученика. Они код ђака развијају самосталност и сналажљивост на свим стручним пољима, индивидуалну креативност, оригиналност у стваралаштву. Сем у редовној настави, то подстичу и учешћем ученика на конкурсима, изложбама и радионицама. Ђаци ове школе имају завидну пролазност на академијама уметности у Београду и Новом Саду, Факултету примењене уметности у главном граду, новосадском Факултету техничких наука, Архитектонском факултету, или на учитељским факултетима. Често се запосле као костимографи у позориштима и на филму, али и остају као професори на високошколским установама. Многи су успешни модни дизајнери у Србији и иностранству – наглашава директор Радишић.

Слободан Недељковић, некадашњи професор Академије уметности у Новом Саду, Зоран Јањетов, домаћи стрип-аутор и илистратор, Горан Јосић, гипсар, Василије Ковачев, професор на Техничком факултету „Михајло Пупин” у Зрењанину и дизајнер одеће и обуће, Ференц Барат, графичар и члан Мађарске академије уметности, бивши су ђаци школе којима се поносе.

Синиша Штетин додаје да с убрзаним дигиталним напретком у свету њихови ученици често, упоредо са школовањем, почињу да раде на познатим платформама за дизајн и пре дипломирања постају успешни у послу.

– Имамо сарадњу и са бројним организацијама попут Института за ментално здравље, Црвеног крста, ЈАЗАС-а, за које наши ђаци дизајнирају плакате и лого – објашњава Штетин.

Најбитније је да ученици постану добри људи

Представници школског колегијума, састављеног од 11 наставника, наглашавају да, сем што ђаке подстичу да развију и покажу таленте, уче их првенствено да постану самосвесне и добре особе. Упућују их да буду способни да препознају и реше проблем, да гледају живот другачијим очима од осталих, али да не забораве да их држе широм отворене. Да сваку критику схвате позитивно, али не одустају од себе. – И годинама по матурирању наши ученици радо посећују своју средњу школу, дођу да с професорима поделе искуства која су стекли градећи каријеру. То нам је довољан доказ да смо нешто добро урадили на почетку њиховог уметничког школовања – наглашавају професори Школе за дизајн „Богдан Шупут”.