Oni uče stare zanate, ali i dizajniraju igrice

Jedna je od tri najstarije umetničke srednjoškolske ustanove u Srbiji, novosadska Škola za dizajn „Bogdan Šuput” primer je kako se đaci istovremeno mogu da upućuju u tajne starih zanata i pripremati za poslove budućnosti. Pod svodom škole stare 74  mlade umetnike na tekstilnom odseku, na primer, uče kako da očuvaju srpsku tradiciju oličenu u negovanju starih zanata, poput tkanja, pletenja, veza. Dok na nekim drugim predmetima uporedo prate najsavremenija rešenja u dizajniranju materijala koji se, između ostalog, koriste u izradi odeće ili uređenju enterijera. Kako za „Politiku” otkriva Siniša Štetin, pomoćnik direktora škole, plan im je da postanu i lider u usađivanju znanja o inovativnim dizajnerskim rešenjima, pa trenutno prave pilot-projekat nastave kakva još nije zaživela u školskim klupama.

Uskoro će ga ponuditi na odobrenje Ministarstvu prosvete i ukoliko država to odobri, ova dizajnerska škola postaće prva srednjeobrazovna ustanova u zemlji koja će u ovdašnje školstvo uvesti novi smer za gejm-dizajn i ilustraciju, odnosno za pravljenje modernih video-igara.

Štetin ističe da pilot-program podrazumeva formiranje jednog četvorogodišnjeg odeljenja koje bi spojilo dva obrazovna profila. To znači da bi, po polaganju prijemnog ispita, deset učenika moglo već u srednjoškolskoj klupi da se obrazuje za gejm.dizajn, dok bi ostalih deset u istom odeljenju savladavalo tajne ilustracije u toj oblasti.

– Težićemo da ovo odeljenje kasnije preraste u dva posebna sa po 20 učenika, jer očekujemo da naiđe na veliko zanimanje osnovaca i potrebe tržišta. Takav smer ne postoji ni u jednoj u srednjoj školi u Srbiji, pa će biti autentičan i multidisciplinaran. Naši đaci upoznavaće najsavremenije načine pripreme, dizajniranja, izrade i produkcije video-igara i biti osposobljeni da ih samostalno primenjuju u poslu, čim završe školu, ili koriste u nastavku školovanja. Ovim Škola „Bogdan Šuput” prati potrebe savremenog tržišta, u saradnji s Akademijom umetnosti u Novom Sadu, koja ima iste obrazovne profile – navodi Štetin.

Direktor škole Đura Radišić dodaje da reforma neće zaobići ni postojeće smerove u školi koji u svoj program već uvode savremene discipline poput animacije, veb-dizajna, novih medija. Takođe je planirano i razdvajanje sadašnjeg odseka enterijera i industrijskih proizvoda na dva obrazovna profila: enterijer i nameštaj sa industrijskim proizvodima. Trenutno se na časovima, punim praktičnog rada, u ovoj novosadskoj školi đaci obrazuju na pet kreativnih smerova – dizajneri grafike, dizajneri enterijera, dizajneri tekstila, likovni tehničari i dizajneri ambalaže. Imaju i nastavu na mađarskom jeziku za smer tehničar dizajna grafike i likovni tehničar. Sem mature, ulaznica na njih je prijemni ispit iz crtanja, slikanja i modelovanja, koji se održava pre prijemnih u ostalim srednjim školama i traje tri dana. To ne obeshrabruje male maturante jer se na zadnjem upisu Škola „Bogdan Šuput”, prema podacima koje su „Politici” predočili u Ministarstvu prosvete, našla na listi najaktuelnijih srednjoškolskih ustanova po prvoj đačkoj želji. Ujedno i najzahtevnijih jer je upisna kvota za nju bila 4,15. Što znači da su se za jedno mesto na najpoželjnijem smeru, tehničar dizajna grafike, borila više od četiri đaka.

– Naša škola nudi visoko stručno obrazovanje uz rad s izuzetnim profesorskim kadrom, putem individualne nastave, ili predavanja u malim grupama od desetak učenika. Oni kod đaka razvijaju samostalnost i snalažljivost na svim stručnim poljima, individualnu kreativnost, originalnost u stvaralaštvu. Sem u redovnoj nastavi, to podstiču i učešćem učenika na konkursima, izložbama i radionicama. Đaci ove škole imaju zavidnu prolaznost na akademijama umetnosti u Beogradu i Novom Sadu, Fakultetu primenjene umetnosti u glavnom gradu, novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, Arhitektonskom fakultetu, ili na učiteljskim fakultetima. Često se zaposle kao kostimografi u pozorištima i na filmu, ali i ostaju kao profesori na visokoškolskim ustanovama. Mnogi su uspešni modni dizajneri u Srbiji i inostranstvu – naglašava direktor Radišić.

Slobodan Nedeljković, nekadašnji profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, Zoran Janjetov, domaći strip-autor i ilistrator, Goran Josić, gipsar, Vasilije Kovačev, profesor na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu i dizajner odeće i obuće, Ferenc Barat, grafičar i član Mađarske akademije umetnosti, bivši su đaci škole kojima se ponose.

Siniša Štetin dodaje da s ubrzanim digitalnim napretkom u svetu njihovi učenici često, uporedo sa školovanjem, počinju da rade na poznatim platformama za dizajn i pre diplomiranja postaju uspešni u poslu.

– Imamo saradnju i sa brojnim organizacijama poput Instituta za mentalno zdravlje, Crvenog krsta, JAZAS-a, za koje naši đaci dizajniraju plakate i logo – objašnjava Štetin.

Najbitnije je da učenici postanu dobri ljudi

Predstavnici školskog kolegijuma, sastavljenog od 11 nastavnika, naglašavaju da, sem što đake podstiču da razviju i pokažu talente, uče ih prvenstveno da postanu samosvesne i dobre osobe. Upućuju ih da budu sposobni da prepoznaju i reše problem, da gledaju život drugačijim očima od ostalih, ali da ne zaborave da ih drže širom otvorene. Da svaku kritiku shvate pozitivno, ali ne odustaju od sebe. – I godinama po maturiranju naši učenici rado posećuju svoju srednju školu, dođu da s profesorima podele iskustva koja su stekli gradeći karijeru. To nam je dovoljan dokaz da smo nešto dobro uradili na početku njihovog umetničkog školovanja – naglašavaju profesori Škole za dizajn „Bogdan Šuput”.