Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Oni uče stare zanate, ali i dizajniraju igrice

Novosadska Škola za dizajn „Bogdan Šuput” primer je kako đaci istovremeno mogu da se upućuju u tradiciju i pripremaju za poslove budućnosti
Ђаци ове школе имају завидну пролазност на академијама уметности у Београду и Новом Саду, Факултету примењене уметности у главном граду: осликовање мурала (Фото: Школа за дизајн „Богдан Шупут”)

Jedna je od tri najstarije umetničke srednjoškolske ustanove u Srbiji, novosadska Škola za dizajn „Bogdan Šuput” primer je kako se đaci istovremeno mogu da upućuju u tajne starih zanata i pripremati za poslove budućnosti. Pod svodom škole stare 74  mlade umetnike na tekstilnom odseku, na primer, uče kako da očuvaju srpsku tradiciju oličenu u negovanju starih zanata, poput tkanja, pletenja, veza. Dok na nekim drugim predmetima uporedo prate najsavremenija rešenja u dizajniranju materijala koji se, između ostalog, koriste u izradi odeće ili uređenju enterijera. Kako za „Politiku” otkriva Siniša Štetin, pomoćnik direktora škole, plan im je da postanu i lider u usađivanju znanja o inovativnim dizajnerskim rešenjima, pa trenutno prave pilot-projekat nastave kakva još nije zaživela u školskim klupama.

Uskoro će ga ponuditi na odobrenje Ministarstvu prosvete i ukoliko država to odobri, ova dizajnerska škola postaće prva srednjeobrazovna ustanova u zemlji koja će u ovdašnje školstvo uvesti novi smer za gejm-dizajn i ilustraciju, odnosno za pravljenje modernih video-igara.

Štetin ističe da pilot-program podrazumeva formiranje jednog četvorogodišnjeg odeljenja koje bi spojilo dva obrazovna profila. To znači da bi, po polaganju prijemnog ispita, deset učenika moglo već u srednjoškolskoj klupi da se obrazuje za gejm.dizajn, dok bi ostalih deset u istom odeljenju savladavalo tajne ilustracije u toj oblasti.

– Težićemo da ovo odeljenje kasnije preraste u dva posebna sa po 20 učenika, jer očekujemo da naiđe na veliko zanimanje osnovaca i potrebe tržišta. Takav smer ne postoji ni u jednoj u srednjoj školi u Srbiji, pa će biti autentičan i multidisciplinaran. Naši đaci upoznavaće najsavremenije načine pripreme, dizajniranja, izrade i produkcije video-igara i biti osposobljeni da ih samostalno primenjuju u poslu, čim završe školu, ili koriste u nastavku školovanja. Ovim Škola „Bogdan Šuput” prati potrebe savremenog tržišta, u saradnji s Akademijom umetnosti u Novom Sadu, koja ima iste obrazovne profile – navodi Štetin.

Direktor škole Đura Radišić dodaje da reforma neće zaobići ni postojeće smerove u školi koji u svoj program već uvode savremene discipline poput animacije, veb-dizajna, novih medija. Takođe je planirano i razdvajanje sadašnjeg odseka enterijera i industrijskih proizvoda na dva obrazovna profila: enterijer i nameštaj sa industrijskim proizvodima. Trenutno se na časovima, punim praktičnog rada, u ovoj novosadskoj školi đaci obrazuju na pet kreativnih smerova – dizajneri grafike, dizajneri enterijera, dizajneri tekstila, likovni tehničari i dizajneri ambalaže. Imaju i nastavu na mađarskom jeziku za smer tehničar dizajna grafike i likovni tehničar. Sem mature, ulaznica na njih je prijemni ispit iz crtanja, slikanja i modelovanja, koji se održava pre prijemnih u ostalim srednjim školama i traje tri dana. To ne obeshrabruje male maturante jer se na zadnjem upisu Škola „Bogdan Šuput”, prema podacima koje su „Politici” predočili u Ministarstvu prosvete, našla na listi najaktuelnijih srednjoškolskih ustanova po prvoj đačkoj želji. Ujedno i najzahtevnijih jer je upisna kvota za nju bila 4,15. Što znači da su se za jedno mesto na najpoželjnijem smeru, tehničar dizajna grafike, borila više od četiri đaka.

– Naša škola nudi visoko stručno obrazovanje uz rad s izuzetnim profesorskim kadrom, putem individualne nastave, ili predavanja u malim grupama od desetak učenika. Oni kod đaka razvijaju samostalnost i snalažljivost na svim stručnim poljima, individualnu kreativnost, originalnost u stvaralaštvu. Sem u redovnoj nastavi, to podstiču i učešćem učenika na konkursima, izložbama i radionicama. Đaci ove škole imaju zavidnu prolaznost na akademijama umetnosti u Beogradu i Novom Sadu, Fakultetu primenjene umetnosti u glavnom gradu, novosadskom Fakultetu tehničkih nauka, Arhitektonskom fakultetu, ili na učiteljskim fakultetima. Često se zaposle kao kostimografi u pozorištima i na filmu, ali i ostaju kao profesori na visokoškolskim ustanovama. Mnogi su uspešni modni dizajneri u Srbiji i inostranstvu – naglašava direktor Radišić.

Slobodan Nedeljković, nekadašnji profesor Akademije umetnosti u Novom Sadu, Zoran Janjetov, domaći strip-autor i ilistrator, Goran Josić, gipsar, Vasilije Kovačev, profesor na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu i dizajner odeće i obuće, Ferenc Barat, grafičar i član Mađarske akademije umetnosti, bivši su đaci škole kojima se ponose.

Siniša Štetin dodaje da s ubrzanim digitalnim napretkom u svetu njihovi učenici često, uporedo sa školovanjem, počinju da rade na poznatim platformama za dizajn i pre diplomiranja postaju uspešni u poslu.

– Imamo saradnju i sa brojnim organizacijama poput Instituta za mentalno zdravlje, Crvenog krsta, JAZAS-a, za koje naši đaci dizajniraju plakate i logo – objašnjava Štetin.

Najbitnije je da učenici postanu dobri ljudi

Predstavnici školskog kolegijuma, sastavljenog od 11 nastavnika, naglašavaju da, sem što đake podstiču da razviju i pokažu talente, uče ih prvenstveno da postanu samosvesne i dobre osobe. Upućuju ih da budu sposobni da prepoznaju i reše problem, da gledaju život drugačijim očima od ostalih, ali da ne zaborave da ih drže širom otvorene. Da svaku kritiku shvate pozitivno, ali ne odustaju od sebe. – I godinama po maturiranju naši učenici rado posećuju svoju srednju školu, dođu da s profesorima podele iskustva koja su stekli gradeći karijeru. To nam je dovoljan dokaz da smo nešto dobro uradili na početku njihovog umetničkog školovanja – naglašavaju profesori Škole za dizajn „Bogdan Šuput”.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.