Среда, 06.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
УЗ КОНЦЕРТЕ У ДУБАИЈУ: СТЕФАН МИЛЕНКОВИЋ, виолиниста

Ka бољoj верзији себе

Пандемија je током протекле две године показала да нема ништа без личног контакта, да онлајн сусрети, разговори, размена енергије не могу да замене живе контакте
Стефан Миленковић и Неле Карајлић (Фото Небојша Бабић)

Узбуђени смо, крећемо са великим емоцијама у Дубаи, где ћемо извести два концерта: први је данас. У питању је наступ наше „Гудачке репрезентације младих”, коју чини девет уметника: шест виолина, виола, чело и бас.

Стефан Миленковић, виолиниста светског реномеа, овако је за „Политику” најавио наступ за Дан државности Србије, на светској изложби „Експо 2020” у Дубаију са „Гудачком репрезентацијом младих”, коју чине претежно студенти од 18 до 26 година, а коју он предводи. Виолиниста, професор музике и хуманитарац Стефан Миленковић је у сарадњи са националном платформом „Србија ствара”, чији је креативни амбасадор, расписао конкурс за избор најталентованијих младих виртуоза који ће својим наступом представити Србију у УАЕ.

‒ На програму је поред осталог и ауторско дело наше композиторке Ане Крстајић, својеврсна национална српска свита писана баш за ову прилику. Ту су наравно и неизбежне ноте Шостаковича, Чајковског… Свираћемо заједно Менделсона, као солиста извешћу дело Х. Вијењавског „Полонеза у Де-дуру”, такозвану Брилијантну полонезу. Други концерт је 20. фебруара у највећој арени-позорници на светској изложби у Дубаију. Ово је, свакако необичан начин да се Србија представи на тако великом догађају ‒ вели Миленковић.

Тешко је бити музичар и немати могућности за јавно извођење, што сте осетили на сопственој кожи у време пандемије. Колико је важна размена културне, односно музичке енергије?

 Пандемија, благо речено тешкоћа, током протекле две године, показала је да нема ништа без личног контакта, да онлајн сусрети, разговори, размена енергије не могу да замене живе контакте. Без тога као да недостаје цела једна друга половина, нема целине. А целина смо сви ми. Тај дисконект који се силом прилика појавио током последње две године само је још више потенцирао колико је битно да одржавамо и негујемо сусрете. Концерт је управо то, по мени најлепша, најчистија размена енергије између извођача и публике. Без тога заправо не могу ни да замислим живот у пуном смислу.

Шта сте све морали да савладате на свом путу до данашњег статуса?

Кренуо сам од првог сегмента живота и каријере, такозваног чуда од детета. Отиснуо сам се после у воде одраслих уметника са 16-17 година, када сам опет био клинац, на интернационална такмичења виолина. Било их је, сећам се, десет током две године, и у свима сам био у финалу и освајао награде. То је уједно био бег од свега што се дешавало у земљи. Дословно бег, јер смо напустили Србију не зато што смо хтели већ зато што смо морали. Наши животи и пре свега каријере, путовања, све је практично било онемогућено у једном периоду. Моји родитељи су направили ту кључну одлуку.

Који мотиви су били ваш путоказ?

Треба бити упоран. Био сам упоран и зато што сам знао кроз шта је наша земља пролазила тада. То ме је додатно мотивисало да успем, да се борим, покажем нешто лепо што долази на наших простора, то ме је хранило. Није било лако ни са 20 година отићи сам у Њујорк и наставити даље усавршавање. Гледајући уназад, нема сврхе да критикујем или величам било који потез на том путу, све се у суштини десило онако како је требало да се деси. Када сумирам резултате, мислим да је упорност изузетно важна. Треба бити вредан, притом не мислим само на вежбање виолине, него и уопште. Има много аспеката мимо самог свирања који су кључни, поред осталог да никада не треба престати са радом на себи. Свој живот сам усмерио ка томе да се стално изграђујем да будем боља верзија себе.

Важите за особу са јаком лидерском нотом. Који су ваши музички принципи?

По мени наступ уметника мора да има све и стас и глас и да буде креативан. Мора да зна да комуницира са људима, да буде у добрим односима са медијима, публиком, са самим собом, да зна материју, да проучава литературу, да није само музикант, или само филозоф, односно таленат без икакве друге смернице. То је оно што захтевам од себе, па то исто тражим и од студената. Немогуће је достићи савршенство али је дефинитвно могуће покушавати.

Доследни сте и у борби против музичког неукуса. Како се борити против њега?

Сматрам да ми својом уметношћу, светлошћу, примерима треба да покажемо да постоји алтернатива нескладу и помањкању естетике. Наравно, свако је слободан да слуша музику која му највише прија, и то је и нормално, као и са храном. О укусима се не може дискутовати, али чињеница је да је квантитет велико питање. Мислим да ми као класични уметници морамо да имамо присуство у тој понуди, па нека бира шта ко хоће. Немам проблем уколико неко изабере било који други вид музике, али да је био и на концертима класичних нота, па да направи паралелу. Класична музика је за свакога. Наравно, ни мени се не допада свака нота која је написана, али сматрам да треба да постоје као понуде, и неки контрастни стилови. Многи други видови музике су несразмерно више заступљени од класике. Ту је највећа борба на којој треба истрајати.

Музика утиче на наше здравље, као лековита или деструктивна. Коју музику предлажете за ово наше време?

Као тинејџер сам слушао хеви метал и дан данас волим неку снажнију музику и то је у реду. Некада волим обрнуто, да не кажем да најчешће волим и тишину. Мој живот је препун звука, музике, некада пожелим да се осамим од музике. То је чудовишна моћ саме музике да може бити и лек и стимуланс, у било ком тренутку за било кога или било шта.

Спој класичне и рок музике

Стефан Миленковић, виртуоз на виолини, и Неле Карајлић, рок музичар, удружили су своје таленте и вишедеценијско искуство и креирали заједнички пројекат „Rock El Clasico”, који ће бити изведен 20. фебруара на светској изложби „Експо 2020” у Дубаију. Ова својеврсна уметничка бајка је заправо интеграција музичких праваца на различитим нивоима, којом се уклањају зидови између класичне и рок музике. Публика у Србији ће моћи да ужива у овом концерту 21. јуна на Ташмајдану, на Светски дан музике.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.