Субота, 02.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски уставни кораци – некад и сад

Испред или баш по мери Европе?
Устав Књажевине Србије из 1835.

Србија данас слави Дан државности, своју самосвојност, државни и национални идентитет, али и уставност, која је пре свега недељу дана обогаћена проглашењем уставних амандмана у области правосуђа. Готово читаву прошлу годину, као и почетак ове, обележили су тако повећана заинтересованост стручне, али и шире јавности за Устав, његово значење, смисао, очување и унапређење. Развој тек пре који дан (помало) утихнулих догађаја у вези с републичким референдумом о потврди текста амандмана, као и читање импресивног издања приређених српских уставних текстова „Српски устави” у издању „Службеног гласника” (ур. В. Петров, Д. Симовић и М. Радојевић), подстакли су аутора ових редова на промишљање о томе какви су наши уставни кораци били некада, а какви сада – да ли су нешто другачији, можда зрелији и сигурнији, или су, пак, исти као они с почетака наше модерне државности?

Дан државности Републике Србије обележава се 15. фебруара, на Сретење, због два значајна историјска догађаја која су се догодила овога дана – почетак Првог српског устанка 1804. године и доношење првог целовитог, писаног српског уставног акта – Сретењског устава 1835. Док први повезујемо с вођом устанка – врховним вождом Ђорђем Петровићем Карађорђем, за други је заслужан Димитрије Давидовић, великан српске културне и политичке историје – просветитељ, уставописац, дипломата, новинар и публициста.

Давидовић није био правник, али је био образован и просвећен човек, те је и текст самог Устава био и правно-стилски прилично солидан, а садржински, како ће време показати – и превише напредан за оно време. Био је вођен либералним идејама, највише под утицајем Француске, па се чак говорило да је реч о „француском засаду у турској шуми”. Ипак, Сретењски устав је упркос свом кратком трајању неспорно оставио својеврсни печат на српском уставном идентитету. С друге стране, уставне амандмане из 2022. године сачинила је радна група од 11 правника, конституционалиста – теоретичара, али и практичара, као и нормативаца. Научно ју је предводио редовни професор уставног права, судија Уставног суда и члан Венецијанске комисије Владан Петров, човек нескривено инспирисан ликом и делом Димитрија Давидовића. Идеје водиље биле су умногоме исте – да се (извршна) власт „заузда”, уведе ред, поспеши тежња ка правди и ефикасности, као и да се допринесе приближавању Европи.

Формално по свом начину доношења „октроисан” од кнеза Милоша Обреновића, Сретењски устав је суштински, пак, представљао компромис између воље кнеза и тежње народа да се његова врховна власт „устави” (заузда, ограничи). Уставни амандмани у области правосуђа које је Србија добила ове године такође представљају основу да се власт „устави”, тј. да се јасно оствари основа за спречавање утицаја извршне, политичке власти на кадрирање и функционисање правосудних власти. За разлику од Сретењског устава, суверени грађани Србије су овај уставни акт потврдили на републичком референдуму. Извршна власт (кнез) је својевремено на уступке била приморана силом („Милетина буна”), док се данас на одустанак од „дела свог колача” одлучила услед дугогодишњег инсистирања већинског дела струке, знатног дела науке, релевантних европских фактора (којима својевољно као држава тежимо), а можда делом и због сазревања сопствене свести о неопходности реформи у прилично запуштеном домену правосуђа, посебно у делу о јавном тужилаштву, које суштински није реформисано од Другог светског рата.

Наравно, било је и противљења – и тада и сада. Доношење Сретењског устава није се допало пре свега Турској, чији је Србија те 1835. године и даље формално била део, али и европској Аустрији, као и Русији. Уставним амандманима данас се, пак, од „великих сила” и Европе којој тежимо није противио нико, напротив. Долазило је до парадокса да нова решења нападају (некада можда легитимно, али каткад и некритички) чак и неки српски интелектуалци који се иначе здушно залажу за српски пут ка Европи, упркос томе што је та иста Европа недвосмислено стала на становиште да таква ревизија представља јасан корак у добром правцу. Релевантни европски званичници, од представника Европске уније, до Венецијанске комисије, вероватно највећег ауторитета за питања уставног права у Европи (и свету), оценили су позитивно и подржали амандмане у области правосуђа.

Може се слободно рећи да је Сретењски устав био по својим решењима можда и испред (знатног дела) саме Европе, те је због тога и био кратког века (на снази тек шест недеља). С друге стране, српски уставни амандмани из 2022. прављени су с јасном тежњом да буду избалансирани – по мери Европе, али пре свега (и сасвим комплементарно) саме Србије, што ће им, надам се, за разлику од Сретењског устава, омогућити дуг живот и даље демократско обликовање српског уставног идентитета. Мислим да би Димитрије Давидовић данас извесно био поносан јер се у овом погледу Србија сада креће правим путем. Остаје нам само да у истом духу – идемо даље.

Научни сарадник Института за упоредно право

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Лекић
Реч је о Дану српске државности! "Српски уставни кораци, и некад и сад" – имају исти темељ: два везана празника, Св. Трифун и Сретење, што није случајно. Године 1221, у престоници ср.век. Србије Котору, на Св. Трифуна Архиепископ Сава Србски прогласио је први државни и црквени устав – Законоправило, над којим је дан касније на Сретење, крунисао Стефана за Првовенчаног краља „Српске земље (Босна, Рас) Далмације, Босне, Травуније и Диоклитије“ (Жичка повеља), којим чином је она постала Краљевина…
Милан Лекић
Сава Србски „венчао је Стефана цариградском круном по источном обреду“ (Л. Ранке, отац западне критичне историографије) у Котору у једној од цркава: највероватније Св. Трифун (патрон Никеје) или Св. Стефан (заштитник Српске земље), или Арх. Михајла (патрон Немањића). Три месеца касније, током „Жичког сабора“ на Вазнесење Господње 1221, Стефан Првовенчани је миропомазан. Карађорђе је преко проте Матије Ненадовића све ово могао сазнати од митрополита Петра Првог Цетињског и Стефана Стратимировића.
Dragomir
„...француском засаду у турској шуми” 1835g... a onda "...да се допринесе приближавању Европи..." 2022g. Ovo prvo jasno svedoci da smo nekada bili u srcu Evrope a danas smo izgubljeni negde na povratku ka njoj. Misterija provejava tekstom sta se to desilo pa smo iz nje ispali do mere da se mucimo da se ponovo vratimo. "Drugi svetski rat" kod nas kao da jos istrajava ...?!..
Zoran
Nekad si sam odlucivao o svom ustavu, a sada stranci odlucuju o njemu.
Земунац
Лепо крените од почетка и реците када смо сами одлучивали о уставу, а када неко други. И Сретењски устав нису дали странци да се користи, већ је под хитно морао да се укине. Додуше он није ни кнезу одговарао. И за касније уставе смо морали да имамо прећутну сагласност, а и за крунисање првог српског краља Милана смо морали да добијемо бефел од Аустријанаца.
Борис М. Бања Лука
Димитрије Давидовић сигурно не би био поносан да је нови Устав донијела мањина од 30% изашлих, а не уписаних бирача (а и тих је било 60 процената). Да не помињем да конкретне промјене чланова Устава никада нису ни представљене народу, односно и они што су гласали нису имали појма о чему гласају. Дате су само уопштене фразе, типа "избалансираности". Шта то уопште значи?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.