Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpski ustavni koraci – nekad i sad

Ispred ili baš po meri Evrope?
Устав Књажевине Србије из 1835.

Srbija danas slavi Dan državnosti, svoju samosvojnost, državni i nacionalni identitet, ali i ustavnost, koja je pre svega nedelju dana obogaćena proglašenjem ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Gotovo čitavu prošlu godinu, kao i početak ove, obeležili su tako povećana zainteresovanost stručne, ali i šire javnosti za Ustav, njegovo značenje, smisao, očuvanje i unapređenje. Razvoj tek pre koji dan (pomalo) utihnulih događaja u vezi s republičkim referendumom o potvrdi teksta amandmana, kao i čitanje impresivnog izdanja priređenih srpskih ustavnih tekstova „Srpski ustavi” u izdanju „Službenog glasnika” (ur. V. Petrov, D. Simović i M. Radojević), podstakli su autora ovih redova na promišljanje o tome kakvi su naši ustavni koraci bili nekada, a kakvi sada – da li su nešto drugačiji, možda zreliji i sigurniji, ili su, pak, isti kao oni s početaka naše moderne državnosti?

Dan državnosti Republike Srbije obeležava se 15. februara, na Sretenje, zbog dva značajna istorijska događaja koja su se dogodila ovoga dana – početak Prvog srpskog ustanka 1804. godine i donošenje prvog celovitog, pisanog srpskog ustavnog akta – Sretenjskog ustava 1835. Dok prvi povezujemo s vođom ustanka – vrhovnim voždom Đorđem Petrovićem Karađorđem, za drugi je zaslužan Dimitrije Davidović, velikan srpske kulturne i političke istorije – prosvetitelj, ustavopisac, diplomata, novinar i publicista.

Davidović nije bio pravnik, ali je bio obrazovan i prosvećen čovek, te je i tekst samog Ustava bio i pravno-stilski prilično solidan, a sadržinski, kako će vreme pokazati – i previše napredan za ono vreme. Bio je vođen liberalnim idejama, najviše pod uticajem Francuske, pa se čak govorilo da je reč o „francuskom zasadu u turskoj šumi”. Ipak, Sretenjski ustav je uprkos svom kratkom trajanju nesporno ostavio svojevrsni pečat na srpskom ustavnom identitetu. S druge strane, ustavne amandmane iz 2022. godine sačinila je radna grupa od 11 pravnika, konstitucionalista – teoretičara, ali i praktičara, kao i normativaca. Naučno ju je predvodio redovni profesor ustavnog prava, sudija Ustavnog suda i član Venecijanske komisije Vladan Petrov, čovek neskriveno inspirisan likom i delom Dimitrija Davidovića. Ideje vodilje bile su umnogome iste – da se (izvršna) vlast „zauzda”, uvede red, pospeši težnja ka pravdi i efikasnosti, kao i da se doprinese približavanju Evropi.

Formalno po svom načinu donošenja „oktroisan” od kneza Miloša Obrenovića, Sretenjski ustav je suštinski, pak, predstavljao kompromis između volje kneza i težnje naroda da se njegova vrhovna vlast „ustavi” (zauzda, ograniči). Ustavni amandmani u oblasti pravosuđa koje je Srbija dobila ove godine takođe predstavljaju osnovu da se vlast „ustavi”, tj. da se jasno ostvari osnova za sprečavanje uticaja izvršne, političke vlasti na kadriranje i funkcionisanje pravosudnih vlasti. Za razliku od Sretenjskog ustava, suvereni građani Srbije su ovaj ustavni akt potvrdili na republičkom referendumu. Izvršna vlast (knez) je svojevremeno na ustupke bila primorana silom („Miletina buna”), dok se danas na odustanak od „dela svog kolača” odlučila usled dugogodišnjeg insistiranja većinskog dela struke, znatnog dela nauke, relevantnih evropskih faktora (kojima svojevoljno kao država težimo), a možda delom i zbog sazrevanja sopstvene svesti o neophodnosti reformi u prilično zapuštenom domenu pravosuđa, posebno u delu o javnom tužilaštvu, koje suštinski nije reformisano od Drugog svetskog rata.

Naravno, bilo je i protivljenja – i tada i sada. Donošenje Sretenjskog ustava nije se dopalo pre svega Turskoj, čiji je Srbija te 1835. godine i dalje formalno bila deo, ali i evropskoj Austriji, kao i Rusiji. Ustavnim amandmanima danas se, pak, od „velikih sila” i Evrope kojoj težimo nije protivio niko, naprotiv. Dolazilo je do paradoksa da nova rešenja napadaju (nekada možda legitimno, ali katkad i nekritički) čak i neki srpski intelektualci koji se inače zdušno zalažu za srpski put ka Evropi, uprkos tome što je ta ista Evropa nedvosmisleno stala na stanovište da takva revizija predstavlja jasan korak u dobrom pravcu. Relevantni evropski zvaničnici, od predstavnika Evropske unije, do Venecijanske komisije, verovatno najvećeg autoriteta za pitanja ustavnog prava u Evropi (i svetu), ocenili su pozitivno i podržali amandmane u oblasti pravosuđa.

Može se slobodno reći da je Sretenjski ustav bio po svojim rešenjima možda i ispred (znatnog dela) same Evrope, te je zbog toga i bio kratkog veka (na snazi tek šest nedelja). S druge strane, srpski ustavni amandmani iz 2022. pravljeni su s jasnom težnjom da budu izbalansirani – po meri Evrope, ali pre svega (i sasvim komplementarno) same Srbije, što će im, nadam se, za razliku od Sretenjskog ustava, omogućiti dug život i dalje demokratsko oblikovanje srpskog ustavnog identiteta. Mislim da bi Dimitrije Davidović danas izvesno bio ponosan jer se u ovom pogledu Srbija sada kreće pravim putem. Ostaje nam samo da u istom duhu – idemo dalje.

Naučni saradnik Instituta za uporedno pravo

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Лекић
Реч је о Дану српске државности! "Српски уставни кораци, и некад и сад" – имају исти темељ: два везана празника, Св. Трифун и Сретење, што није случајно. Године 1221, у престоници ср.век. Србије Котору, на Св. Трифуна Архиепископ Сава Србски прогласио је први државни и црквени устав – Законоправило, над којим је дан касније на Сретење, крунисао Стефана за Првовенчаног краља „Српске земље (Босна, Рас) Далмације, Босне, Травуније и Диоклитије“ (Жичка повеља), којим чином је она постала Краљевина…
Милан Лекић
Сава Србски „венчао је Стефана цариградском круном по источном обреду“ (Л. Ранке, отац западне критичне историографије) у Котору у једној од цркава: највероватније Св. Трифун (патрон Никеје) или Св. Стефан (заштитник Српске земље), или Арх. Михајла (патрон Немањића). Три месеца касније, током „Жичког сабора“ на Вазнесење Господње 1221, Стефан Првовенчани је миропомазан. Карађорђе је преко проте Матије Ненадовића све ово могао сазнати од митрополита Петра Првог Цетињског и Стефана Стратимировића.
Dragomir
„...француском засаду у турској шуми” 1835g... a onda "...да се допринесе приближавању Европи..." 2022g. Ovo prvo jasno svedoci da smo nekada bili u srcu Evrope a danas smo izgubljeni negde na povratku ka njoj. Misterija provejava tekstom sta se to desilo pa smo iz nje ispali do mere da se mucimo da se ponovo vratimo. "Drugi svetski rat" kod nas kao da jos istrajava ...?!..
Zoran
Nekad si sam odlucivao o svom ustavu, a sada stranci odlucuju o njemu.
Земунац
Лепо крените од почетка и реците када смо сами одлучивали о уставу, а када неко други. И Сретењски устав нису дали странци да се користи, већ је под хитно морао да се укине. Додуше он није ни кнезу одговарао. И за касније уставе смо морали да имамо прећутну сагласност, а и за крунисање првог српског краља Милана смо морали да добијемо бефел од Аустријанаца.
Борис М. Бања Лука
Димитрије Давидовић сигурно не би био поносан да је нови Устав донијела мањина од 30% изашлих, а не уписаних бирача (а и тих је било 60 процената). Да не помињем да конкретне промјене чланова Устава никада нису ни представљене народу, односно и они што су гласали нису имали појма о чему гласају. Дате су само уопштене фразе, типа "избалансираности". Шта то уопште значи?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.