Музеј плетиља у Сирогојну

Сирогојно – По плетиљама се Сирогојно одавно широм света прочуло, а од прексиноћ оне у овом селу и свој музеј имају. Јединствен Музеј плетиља налази се у простору библиотеке фирме „Сирогојно компани”, а изложени су џемпери и јакне, какви су седамдесетих и осамдесетих година прошлог века били хит у бутицима САД, Јапана, Француске, на Исланду и другде. Међу музејским експонатима су и други ручни радови, предива, медаље и признања, новински написи и фотографије. Сведочанства о високим дометима плетиља овог брдовитог краја које су, властитим умећем, а уз креације и неисцрпан ентузијазам Добриле Смиљанић, стварале домаћи производ који је лако налазио купце у свету.

Рукотворине су деценијама биле уносан бизнис, па је читав горњи Златибор од њих вајде имао. Многе породице скућиле су се и децу одшколовале плетењем, својевремено се неколико стотина домаћинстава у Сирогојну, Рожанству, Трнави и Равнима на овај начин издржавало. Села без путева, воде, струје оживела су и модернизовала се захваљујући џемперима. Зато је отварање музеја плетиља била права свечаност за читав крај, десетине жена у чијим рукама су игле од вуне стварале мајсторије дошле су да присуствују овом догађају.

О почецима организоване плетње говорио је власник фирме „Сирогојно компани” Раде Љубојевић, који је подсетио на ране шездесете и прву изложбу рукотворина у задрузи у Сирогојну, коју је организовала учитељица Милка Каримановић, па касније године кад је уз вештину и дар Добриле Смиљанић свет чуо за ово село.

– Осамдесете године биле су златне за овај посао, око 80.000 џемпера тада се годишње одавде извозило. Најбоља је била 1990. када је у извоз отишло 90.000 џемпера. Последња деценија прошлог века била је за нас тежак период, али нисмо дозволили да посао сасвим стане. И даље се у селима овог краја плете за извоз, који је, истина, знатно мањи него некад, али и даље има посла – казао је Љубојевић.

Окупљене плетиље подсећале су се на време кад су почињале, кад их је „наша Добрила окупљала и учила”, како рекоше. Једна од њих, Борка Ћалдовић из Сирогојна, плете више од четири деценије:

– Исплела сам безброј џемпера, мантила, шалова, рукавица. Некад се више плело и брже радило, док је сад тржиште захтевније, па се тражи већа прецизност. Некад је могло да се живи од плетње, а данас је то углавном додатна зарада за жене овог краја – вели нам Борка.

Наравно, нова времена младима отварају нова интересовања, па је, као што се могло видети, међу плетиљама највише старијих жена. Но, нађе се и понека девојка која је од своје мајке научила да израђује рукотворине и ако та вредница на селу остане, одоли изазову и светлостима градова и туристичког Златибора, можда ова производња потраје, на добробит Сирогојна и читавог краја.