Целер као лек

Целер (лат. apium graveolens) је двогодишња зељаста биљка са меснатим и вретенастим кореном који понекад може бити и гомољаст. Стабљика му је усправна, висине од 30 до 100 сантиметара. Листови су тамнозелени и сјајни, перасто раздељени. Плод кугластог облика је ребраст.
Биљка расте као дивља, али се и узгаја у повртњацима. Самоникла је на влажним ливадама, мочварним местима и приобалном подручју. Може се наћи на Британским острвима, у Средоземљу, Северној Африци и Азији, у Индији. У домаћинству и у медицини користи се само "питоми" целер. Као зачинска и повртна биљка целер је почео да се узгаја у Европи тек у 18. веку. 

Занимљиво је да је дивљи целер пронађен уплетен у венце у египатским гробницама. Познат је био и у античко доба. У Хомеровој Илијади Мирмидонови коњи пасу дивљи целер који расте у мочварама Троје, док се у Одисеји помињу ливаде љубичица и дивљег целера које окружују Калипсину пећину. Занимљиво је да су се у историји и митологији биљци придавала различита значења, од симбола лепоте и весеља у античко доба, преко суза и жалости, до симбола смрти у доба Рима. Забележено је да су нешто касније Римљани целером овенчавали главе победника, па је биљка постала симбол тријумфа. Веровање да целер поспешује полну моћ задржало се до данас – садржи андростерон, хормон за који се сматра да привлачи жене!

Листови и корен биљке богати су минералима, витаминима, нутријантима и етеричним уљима који јој дају снажан, карактеристичан мирис. 

Целер има изузетна лековита својства. Помаже у лечењу астме, катара плућа, промуклости, реуме, гихта, мокраћних путева, бубрега, нервних обољења, побољшава апетит и отклања пробавне сметње. Целер побољшава крвну слику и циркулацију. Утврђено је и да један од његових састојака ацетиленикс зауставља умножавање ћелија рака.

Целер је присутан на трпезама широм света. Не сумњамо да је уз шаргарепу, лук и першун један од "четири аса" сваке кухиње. Како обарен тако и свеж, целер се користи у припремању супа и јела, док се семе употребљава као зачин. Лишће целера је, такође, чест украс разноврсних кулинарских специјалитета.

Целер се може наћи током целе године. Најбољи је у јесен. Биљка добро успева у баштама, али и на терасама. Предраг Спасић, инжењер пољопривреде у Гарден центру, саветује оне који желе да имају целер у близини:

– Биљка се узгаја из семена. Најбоље је посејати је у периоду април-мај, напољу или у жардињере на сантиметар дубине. Размак треба да буде око десет, а проред до 40 сантиметара. Целеру прија влажно тло и полусенка. Зато биљку треба редовно заливати. Кад биљка достигне висину 15 до 20 сантиметара, спремна је за пресађивање. Плод се вади од августа до краја октобра. Дакле, управо сада. Препоручује се употреба целера у исхрани.

-----------------------------------------------------------

Куповина

Уколико је корен целера лак кад га ставите у руку, значи да је стар.

-----------------------------------------------------------

Корисно

Лишће целера је добар извор витамина Це који подиже имунитет организма и ублажава симптоме прехладе.

-----------------------------------------------------------

Стоп камењу

Редовна употреба целера у исхрани може да спречи развој камена у бубрегу, али и у жучној кеси.

-----------------------------------------------------------

Витаминско чудо

Састојци: три шаргарепе, једна цвекла, једна бела ротква, један корен целера, два децилитра лимуновог сока, уље, со, шећер

Припрема: очистити, ољуштити и изрендати припремљено поврће. Све добро измешати. Сипати лимунов сок и уље, посолити по жељи, и додати мало шећера.

-----------------------------------------------------------

Против реуме

У литри воде кувати 40 грама исецканог лишћа целера неколико минута. Посуду склонити са рингле, поклопити и оставити да стоји док се не охлади. Течност пити неколико пута дневно у току неколико недеља.

-----------------------------------------------------------

Алергија

Иако већини људи целер прија, мањи број може да има озбиљне алергијске реакције на њега, које некад могу да доведу до фаталног шока. Занимљиво је да су алергије на целер најзаступљеније у централној Европи. Код неких људи конзумирање целера може да изазове утрнуће језика.

-----------------------------------------------------------

Занимљиво

Приликом снимања филмова ломљење дршки целера поред микрофона користи се за опонашање звука ломљења костију.