Новосадске архитекте обновиле лустер „Бета” у Спенсу

Нови Сад – Новосадске архитекте су реконструисале лустер „Бета” из спортског и пословног објекта Спенс, где он поново сија. Огромна светлећа конструкција са 750 ЛЕД сијалица сада обасјава стаклени хол с погледом на Радничку улицу, Палату правде и једно градилиште које ту расте као из воде. Некада би укључивање великог лустера који је имао чак 2.500 сијалица, па је то изискивало и много струје, значило да се нешто заиста важно догађа у Спенсу, а то је онда било и дешавање за читав град. Давао је тада више светла, али се налазио на другом крају Спенса, у његовом северном холу, где је склопљен 1981.

Те године је спортски и пословни центар био подигнут за Светско првенство у стоном тенису, које се тада и одржавало, а Нови Сад се потрудио, поводом тог великог догађаја, да се свету прикаже у најбољем светлу. Тако је и лустер, дуг 80 метара, који је стигао из фабрике „Декор” у хрватском Забоку, био један од, како наводе новосадске архитекте које су га и рестаурирале, највећих у Европи. Због лебдеће структуре радници су га називали „Свемирац”.

И данас се објекат у коме се он налази, упркос тешкоћама које су се ројиле око одржавања великог пространства сала, ходника и холова, сматра симболом модерне архитектуре и модерности града.

„Спенс за нас представља један кондензат искустава развоја града те протекле три деценије од тренутка када настаје, и не само развоја града него развоја читаве југословенске архитектуре друге половине 20. века”, казала је архитекта Драгана Константиновић отварајући у Спенсу мултимедијалну изложбу „Нови Сад – модеран град”, у склопу које је лустер рестауриран и монтиран у Холу 8.

Изложба у Европској престоници културе 2022. године приказује како се Нови Сад урбанистички развијао током друге половине 20. века, када град у индустријској зони добија и један солитер – „Новкабела”, гради своје велике булеваре, железничку станицу, зграде Филозофског факултета, некадашњих предузећа „Електровојводине”, робне куће „Стотекс”, Осигуравајућег завода „Војводина”... Сва та искуства је објекат Спенса, по речима коауторке изложбе, иначе ванредне професорке Департмана за архитектуру ФТН-а, окупио на више равни, не само у погледу спортске комплексности.

„Он је од почетка замишљан и конципиран као центар. Његова битна особина, коју су му и пројектанти дали, јесте та суштинска усидреност у Нови Сад и разумевање токова града. Битна тема за његове пројектанте била је и слика Спенса у сусрету пешака који долази из центра града. Отуда северни плато Спенса и та специфична силуета крова, коју можемо видети прилазећи објекту из тог правца. Међутим, та слика је потпуна била тек у ноћном режиму рада, када се у њему дешавају догађаји и упали се чувени структурални лустер ’Бета’, и када он недвосмислено означи место где се у Новом Саду дешава нешто битно. Тај лустер за нас је био инспирација да размишљамо о овој изложби изван уобичајених формата”, навела је она.

Аутори пројекта „Нови Сад – модеран град” користили су дигитализовани архив „Неопланта филма” и кроз шест видео-колажа приказали модернизацију града, од његовог рођења до неостварене визије о Мишелуку на сремској обали. Из ове архиве је направљен и документарни филм о градњи солитера „Новкабела” 1983. године, могућем месту рођења данашње ИТ индустрије. Солитер је дигнут у склопу Новосадске фабрике кабела, за развој електронике, рачунара и аутоматике. Филм ће бити приказан и 17. фебруара, док је промоција монографије о Спенсу 26. фебруара у 18 сати у амфитеатру Спенса.

„За нас разумети град, волети град и бавити се градом значи разумети град у свој његовој сложености. Наше дубоко уверење је да је друга половина 20. века период кад је Нови Сад стасао у праву урбану средину, када је кроз визионарске планове, често радикалне и који су остављали ожиљке том истом граду, оспособио себе да се шири, просторно и демографски, да добије своје нове радне зоне и да, заправо, културолошки стаса у праву малу престоницу”, казала је коауторка мултимедијалног пројекта који потписују удружења „База – платформа за просторне праксе”, „Ефемера колектив” и Друштво архитеката Новог Сада.