Нови котлови за чистија плућа града

Београдски ваздух јуче је, барем према подацима сајта „Беоеко” Градског завода за јавно здравље, одличан, а да су суграђани дисали здравије него иначе потврдио је и портал „Ер вижуал”. На његовој листи најзагађенијих градова света наша престоница се, која се иначе слабо кад помера са неславних водећих позиција, око 16 сати нашла на солидном 52. месту.

За град који целе зиме пати од повећаног загађења заиста је вест када је ситуација колико-толико нормална. Јер овај проблем, из године у годину, ако не већи (будући да званичници тврде да загађење није повећано у односу на претходне деценије), бар је видљивији. И не чуди зато што је екологија све чешће на списку тема о којима се у јавности дискутује, а проблеми са загађењем међу онима на које се прве показује када се прича о неким променама.

Будући да стручњаци за загађење највише криве саобраћај и нееколошка ложишта, и надлежни су већ неко време у обрачуну са котларницама на прљаву енергију па је тако Секретаријат за заштиту животне средине 2012. године започео реализацију програма гашења котларница у објектима који користе еколошки неповољне енергенте. Међу онима које најбрже нестају са мапе града су и ложионице у образовним установама.

– До краја 2021. године угашено je око 30 котларница, од тога 17 у основним школама, седам у средњим. Ту су и вртићи, факултет и институт. Последње угашене котларнице су у општини Сурчин – ОШ „Вук Караџић”, ОШ „Бранко Радичевић” и ОШ „Душан Вукасовић Диоген”. Школе су прешле на дистрибутивну гасоводну мрежу – каже Славко Гак, градски секретар за образовање.

И ту се не стаје. Јер идеја је да се мазут и остали прљави енергенти потпуно протерају из Београда. Бенефити су, бар тако тврде надлежни, огромни – до сада је укупно угашено више од 1.300 котларница, а емисија угљен-диоксида је, како су недавно рекли, смањена за чак око 500.000 тона годишње.

– Што се тиче планова за ову годину,

ОШ „Влада Обрадовић Камени” ће прва прећи на други грејни енергент. Ова школа користила је мрки угаљ и лигнит, а заменом котла користиће пелет. Постепено, у плану је гашење котларница и у осталим школама и вртићима који тренутно користе лож-уље као енергент за грејање, као и оних које се греју на чврста горива као што су мрки угаљ и лигнит – додаје Гак.

Међу вртићима на лож-уље греју се 52 објекта, на угаљ 4, пелет загрева три зграде, а мазут једну. У осмолеткама такође доминира лож-уље које греје 64 школе и издвојена одељења, угаљ користи њих 60, 16 зиму презими уз помоћ струје, на систем природног гаса прикључено је њих 43, а на даљинско грејање 159 осмолетки. Остала је свега још једна школа која се греје на мазут, и 20 њих које ложе пелет. На лож-уље греје се и 10 средњих школа, а на мрки угаљ и лигнит једна.