Птице спутаних крила

У овогодишњем изложбеном програму Галерије „Хаос” нашла се и Данка Димитријевић, уметница префињеног сензибилитета која од својих почетака до данас приступа веома озбиљно свим задатим ликовним проблемима. Овога пута она се представља у два изложбена простора, у истој улици са две различите поставке које чине једну концепцијску и тематску целину. У Галерији „Сањај” назив изложбе која ће бити отворена вечерас од 18 до 20 сати је „Друштво”, а у већ поменутој Галерији „Хаос” поставка под именом „Природа” биће отворена у 20 сати.

Како истичу из Галерије „Хаос”, сведоци смо данас гигантских промена, како у друштвима тако још више у природи, будући да је човек толико загадио планету да се дешавају невероватне катаклизме и климатске промене. Еколошке теме су иначе у фокусу данашњице тако да и ликовна уметност представља поље деловања и реакције на очигледно човеково посрнуће. Птице су овде сублимат животних процеса на планети земљи, симбол и метафора за наш немар, за спутана крила којима не дамо да се размахну, али и за поновни могући узлет и спас уколико будемо разумни.

„Радови Данке Димитријевић, посебно цртежи, поседују елементе асоцијативног, каткад апстрактног, имагинарног, поетичког призора, колористички енергичног, али са симболиком посебне осећајности, са унутрашњим звуцима попут оних које нам зна изазвати мелахолична музика или, како су то неки приметили, као туга коју носи фадо. Ако цртежи у суштини и јесу ментални записи, онда су Данкине птице својеврсни емотивни искази њене сензитивне душе, дубоко промишљене и ликовно зналачки спроведене структуре, али и изрази њених забринутости над коначном судбином човековом и целе планете. Поставку у „Хаосу” прати одабрана фадо музика и глас Амалије Родригез”, поручује Борка Божовић, историчарка уметности и директорка Галерије „Хаос”.

Предговор за каталоге је сачинила историчарка уметности Јована Пикулић, која на једном месту истиче: „Уметност Данке Димитријевић позива на повратак природи. Некада се на основу миграција птица одређивала смена годишњих доба, као и дужина трајања наступајућег климатског периода. Престанком посматрања изгубили смо моћ предвиђања, па неспремно дочекујемо трагедије које смо произвели. Уколико је некада постојао захтев да уметност буде огледало стварности, затим да критички одрази стварност, па да ствара сопствену стварност; у Данкином раду препознајемо и једну нову тежњу – да врати човека стварности...”

Обе изложбе трају до 18. марта.