Корона показала да не можемо да контролишемо све око себе

Од нашег специјалног извештача

Хаифа, Израел – Због бурне прошлости, турбулентне садашњости и непредвидиве будућности стрес је постао средње име грађана Израела, а према проценама Централног бироа за статистику, број људи с менталним обољењима и оних који се о њима брину износи око 400.000, што одговара популацији града средње величине.

У земљи која броји нешто више од девет милиона становника једна од три особе свакога дана суочава се са стресом, а истраживање Асоцијације за ментално здравље Израела (ЕНОШ), које је публиковано непосредно пре пандемије вируса корона, показује да скоро три четвртине тинејџера у овој земљи има менталне проблеме. Девојчице су те које чешће пријављују душевне тегобе.

У жељи да упозна стручњаке из Србије који се баве менталним здрављем деце и адолесцената, са сложеним мултисекторским системом заштите и психосоцијалне подршке деци и младима, београдска канцеларија Уницефа је у сарадњи с Министарством здравља Србије и уз подршку Израелске развојне агенције (Машав) и амбасаде Норвешке организовала студијско путовање 25 професионалаца из наше земље. Током десетодневног боравка у Израелу они ће посетити бројне институције у којима деца и адолесценти с менталним тегобама могу добити помоћ и разговарати са стручњацима који раде са овом популацијом.

Сумирајући утицај пандемије на ментално здравље генерације на раскршћу детињства и младости, психолог Данијела Пелед из Министарства просвете Израела не крије забринутост због чињенице да је преплављеност деце и адолесцената страховима за сопствено и здравље најближих довела до драстичног пораста вршњачког насиља и претњи суицидом.

– У Израелу су школе биле затворене од марта до децембра 2020. године и деца су пратила наставу преко онлајн платформи. Међутим, велики број школа се вратио у редовни режим рада јер ђаци више нису могла да буду у социјалном карантину. У школске клупе последњи су се вратили адолесценти узраста од 15 до 18 година, а пракса говори да је управо њима најтеже пао повратак у редовни режим наставе – оцењује Данијела Пелед.

Др Тал Бергман Леви, шеф одељења за ментално здравље у Министарству здравља Израела, истиче да је од почетка пандемије короне више од 24.000 људи тражило помоћ преко једног од три СОС телефона, специјализованих за пружање психолошке помоћи и подршке. Подаци говоре да је учесталост поремећаја исхране порасла чак за 68 одсто у време ванредног стања и вишемесечног карантина уведеног након што је вирус корона узео карту за пут око света.

Констатујући да је вирус корона само последња у низу криза с којима се суочава човечанство и подсећајући да је држава Израел практично од свог оснивања у „ванредном стању”, професор Дани Хамијел, клинички и медицински психолог и професор на Ричман универзитету, закључује да је у свету пуном неизвесности основни задатак родитеља и стручњака да дете ојачају за борбу са животним стресовима.

– Израел је, нажалост, постао својеврсни социјални експеримент ин виво, на чијем се становништву могу проучавати ефекти стреса. Пошто психолози и психијатри не могу увек бити присутни и доступни, морамо да научимо децу да свет није сигурно место за живот и да им објаснимо како да се носе с том несигурношћу. Моји родитељи су мене учили да ће ми се добре ствари дешавати ако ја будем добар, али ме је живот уверио у супротно – у свету, једноставно речено, нема правде и деца морају да прихвате да су неизвесности део живота – објаснио је Хамијел.

Пандемија ковида 19 је још једна потврда тезе да човек не може да контролише свет који га окружује, а један од разлога због којих смо збуњени овом ситуацијом јесте што до краја не знамо која врста понашања заиста представља заштиту од вируса. А једини начин да сачувамо менталну стабилност, истиче овај психолог, јесте да урадимо све што је у нашој моћи да сачувамо физичко здравље.

– Ако посматрате пандемију као вожњу ауто-путем, схватићете да се ви осећате сигурно и смирено ако поштујете правила – вежете појас, не возите под дејством алкохола или дроге, имате довољно бензина у резервоару и возите прописаном брзином. То су ствари на које ви као возач можете да утичете, баш као што су вакцинација и ношење маске једино што можете да урадите у ситуацији пандемије. Ако почнете да размишљате да ли су остали учесници у саобраћају пијани и да ли им је возило у исправном стању, та врста размишљања ће вас преплавити анксиозношћу и нећете бити у стању да возите смирено. Исто важи и за пандемију. Не можете да утичете на понашање других, али можете на сопствено. И то је једини начин да сачувате мир и стабилност – закључује професор Дани Хамијел.