Вечерас почиње 50. Фест

Српском премијером међународно вишеструко награђиваног филма „Страхиња Бановић” Стефана Арсенијевића, вечерас почиње 50. Фест.

 Под слоганом „Нови храбри свет” до 6. марта у дворанама широм Београда и ван њега (Сава центар због реконструкције није више у функцији централног места фестивалских збивања), биће приказано више од осамдесет филмова и сви они, осим филмских класика у Кинотеци, имаће своје српске премијере управо на Фесту.

 Арсенијевићев филм који у себи спаја актуелну еворпску мигрантску кризу и љубавну причу епских размера, само је један од укупно десет нових српских филмова који ће се у такмичарским и нетакмичарским Фестовим програмима суочити сада са домаћом публиком. Ту је и ангажовани и тематски важан филм „Хероји радничке класе” Милоша Пушића, који је пре десетак дана на 72. Берлиналу у угледном програму „Панорама” имао своју веома запажену светску премијеру. Дугометражни документарни филм „Чекајући Хандкеа” Горана Радовановића, који је на деликатан и частан начин „ухватио” реалност живота у српским енклавама у Метохији, јесте драмско-лирично дело естетски високо издигнуто изнад уобичајености документарног филма и саткано је од метафора и истине, вере и наде. И играни филм „Мрак” Душана Милића бави се српским енклавама на КиМ. Тачније, осећањем стално присутног (и рационалног и ирационалног) страха с којим се тамошњи житељи морају некако носити у непријатељском окружењу.

 Темом Косова бави се и дугометражни играни првенац „Хероји” Горана Николића, с тим што је овде реч о мешавини историјске драме и комедије смештене у 1389. годину, непосредно после Косовског боја. Николић у филму спаја косовског ратника и једно дивље сироче и води их на пут кроз поробљену земљу. Филм „Игра” („The Game”) Ане Лазаревић, српско-америчке производње, такође се бави темом миграната који кроз нашу земљу покушавају да пронађу пут ка толико жељеној западној Европи. Филм „Комунистички рај” Милоша Стојановића, призива у сећање истоимену драму нашег славног писца Александра Поповића, по чијим је мотивима и настала сада филмска прича о хипокризији друштва у окупираној Србији 1941. године, која се рефлектује и на данашњицу.

 Међу тих десет филмова већинске српске производње, који су своје место пронашли у Фестовим програмима спада и документарац „Градоначелник” Вука Дапчевића, о највољенијем београдском градоначелнику Бранку Пешићу који је остао запамћен као градитељ и визионар, али и творац многих симбола Београда. Ту је и филм саздан од прве две епизоде друге сезоне популарне телевизијске серије „Клан” Слободана Скерлића, као и краткометражни играни филм „Организми” Николе Полића...

 И овогодишњи Фест, као и сви до сада, нуди обиље међународних филмских наслова који су већ освојили престижна светска признања, а неки од њих су и номиновани за награду „Оскар”. У главном такмичарском програму у трци за награду „Београдски победник” налазе се и филмови: „Латинска Америка” италијанске браће Д’Иноћенцо, недавно у Берлину виђени „Линија” Урсуле Мејер и „Невероватно, али истинито” Кантена Дипијеа, „После зиме” црногорског аутора Ивана Бакрача и „Сестре” македонске ауторке Дине Думе, грчко-српски филм „Стадо оваца” Димитриса Канелопулоса, као и хрватски филм „Зборница” Соње Тарокић...

 Изазовни програм „Гала” нуди изазовне наслове као што су: „Анет” Леа Каракса, „Белфаст” Кенета Бране, „Бергманово острво” Мие Хенсен-Лов, „Дан заставе” Шона Пена, изванредан ирански филм „Херој” Асгара Фархадија, „Једна секунда” кинеског генија Ђанга Јимоуа, „Коцкар” Пола Шредера, „Краљ смеха” Марија Мартонеа, „Људска комедија” Гзавије Гијањолија, „Пица од сладића” Пола Томаса Андерсона, провокативни и извикани „Титан” Жулије Дикорно, „Три спрата” Нанија Моретија, „Залазак сунца” Мишела Франка, а ту је и урнебесна шпанска комедија „Званична конкуренција” Гастона Дупрата и Марија Кона...

 Филмова за препоруку има још много, али је свакако немогуће да их све погледате током трајања 50. Феста. То би и коштало, а и морали бисте да мењате маске на свака четири сата. Тако је барем правило на међународним фестивалима. Што се нашег Феста тиче, а познајући наш прилично немаран однос према овом минимуму прописаних мера за заштиту од заражавања (и ширења) и себе и другог вирусом корона, ствари се могу закомпликовати уколико сам фестивал не постави јасна правила током конзумације филмова. А управо је Фест прилика да их видите у што већој мери...

 Овогодишњи јубиларни Фест награђује „Победником” за изузетан допринос филмској уметности Емира Кустурицу и Предрага Микија Манојловића, а све фестивалске награде, укључујући и „Политикину” награду „Милутин Чолић” (редитељу најбољег филма већински српске производње), биће уручене 6. марта у ноћи свечаног затварања фестивала...