Кина између две Олимпијаде

Зимске олимпијске игре, 24. по реду, у Пекингу су први велики светски догађај у 2022. То је и прича о изузетном преображају Народне Републике Кине од 2008. када је Пекинг био домаћин Летње олимпијаде. Кинески главни град је постао први у свету домаћин Летње и Зимске олимпијаде и то за само 14 година између двеју игара.

Олимпијада 2008. је истакла најмногољуднију земљу на свету на међународној позорници. Био је то „Кинески тренутак ”. Организовање Зимских игара показује НР Кину као још самопоузданијег и моћнијег глобалног играча. У Кини влада оптимизам у погледу њене позиције и утицаја у свету, упркос изазовима са којима је суочена услед све сложенијих међународних (не) прилика.

Олимпијске игре 2008. су биле, а 2022. се одржавају усред глобалних догађаја који дефинишу епоху и промене у односима НР Кине са Западом. Но, догађања и расположења у најмногољуднијој земљи на свету, као и међународни контекст Олимпијаде 2022. су битно другачији.

Игре 2008. су се поклопиле са почетком глобалне финансијске кризе и симболизирале су признање НР Кине на светској сцени. Олимпијада 2022. се одржава током пандемије ковида 19, а Сједињене Америчке Државе и десетак западних земаља су покушали да баце сенку на спортску манифестацију прогласивши „дипломатски бојкот” због онога што сматрају кршењем права човека у НР Кини. То су медији у Пекингу оценили као део настојања САД да обуздају раст НР Кине.

Олимпијада је велика позорница и готово да не постоји успешније глобално средство за представљање угледа неке земље. Руководство у Пекингу је 2008. желело да човечанство доживи НР Кину каквом је Кинези виде. Поносну цивилизацију која излази из сиромаштва да би се укључила у свет. Решена да се придружи „глобалном селу” у тежњи да се усклади са остатком човечанства.

Током 2008. је катастрофална глобална финансијске криза створила метеж у развијеним привредама на Западу и другде у свету, накратко и у НР Кини. Последице финансијске кризе осим економских, показале су реалност светског поретка мање утемељеног на Западу. Према британском историчару Адаму Тузију, „како су обелодањивани ужасан обим и размере краха, изгледало је да ће финансијске институције које су симболизовале тријумф Запада од краја хладног рата, похлепом, злобом и неспособношћу бацити читав систем на колена”.

Влада НР Кине је усвојила пакет економских подстицаја без преседана, вредан четири билиона јуана (тада 630 милијарди долара), троструко већи од мера у САД. У новембру 2008. је тадашњи кинески премијер Вен Ђиабао казао да је пакет био „велики, брз и ефикасан”.

Такав пакет је покренуо снажан раст кинеског укупног домаћег производа (БДП). НР Кина је 2008. претекла Немачку као глобално трећа највећа привреда, а наредне године јој преотела и титулу најкрупнијег светског извозника. Већ 2010. је НР Кина истиснула и Јапан са места друге највеће економске силе света.

У протеклих 14 година, БДП и војни буџет Кине су утростручени, а расположиви приход просечног Кинеза повећан седам пута. НР Кина је постала земља виших средњих примања са просечним БДП-ом од преко 12.500 долара. Више од 400 милиона Кинеза су ушли у средњу класу, у којој се, према различитим критеријумима, дневна примања крећу од 20 до 100 долара.

НР Кина је и у 2021. наставила да предводи човечанство у контроли пандемије и економском опоравку. БДП је достигао 8,1 одсто на годишњем нивоу. Земља је, такође, напредовала у свемирским летовима са људском посадом, истраживању Месеца, производњи великих авиона...

Зимска олимпијада је, такође, прилика званичном Пекингу да покаже да је Кину учинио „умерено просперитетном”.  Из крајњег сиромаштва је избављено 800 милиона Кинеза, циљ који је КПК поставила да достигне до стогодишњице свог оснивања, јула 2021.

Финансијска криза је ојачала поверење НР Кине у сопствени систем економског управљања. „Контраст између лепо изведених Игара у Пекингу и хаоса финансијске кризе..., уверио је многе Кинезе да је њихова земља главни играч”, казао је Дејвид Оунби, професор историје са Монтреалског универзитета у Канади.

Дипломатски кор НР Кине је постао највећи на свету. На основу програма председника Си Ђинпинга о новом „путу свиле”, Иницијативи „Појаса и пута”, држава се све више усредсредила и инвестира у земљама у развоју. У том делу света је кинески модел управљања, улагања у инфраструктуру, боље примљен и доживљава се као алтернативни модел.

Олимпијада 2008. је, такође, била у време када је Запад имао више поверења у себе него данас. Поседовао је снажно уверење да ће се Кина, како буде расла, такође и мењати. Ангажовање капиталистичких земаља у НР Кини требало је да допринесе даљем отварању те државе.

Запад се значајно променио у деценији која је претходила Играма 2022. После 2008. Запад се суочио са европском избегличком кризом. У Великој Британији, гласање о Брегзиту 2016. ради изласка из Европске уније означило је прекретницу у односима те земље са спољним светом и посејало домаће поделе, збунивши многе Кинезе.

У САД је избор Доналда Трампа 2016, такође, истакао унутрашње тензије. Уследили су пандемија ковида 19 која је нарочито погодила ту земљу (са преко 940.000 умрлих је прва на свету) и упад Трампових присталица у Конгрес у Вашингтону 6. јануара 2021. „Од тада је опште расположење да Кина боље подноси кризе него Запад”, додао је историчар Оунби.

Данас се Кина, све сигурнија у себе, суочава са Западом који је доживљава као егзистенцијалну претњу сопственој хегемонији и вековној доминацији над остатком човечанством. Поштовање НР Кине је порасло у многим деловима међународне заједнице суоченим са политичким ломовима и пандемијом.

Поједини аналитичари кажу да када је данас пред НР Кином неки изазов, спремна је да се са њим суочи и да искористи националну снагу да добије оно што жели. Домаће истраживање је показало како Кинези сада сматрају да је најважнији однос са Русијом, а не са САД. Упечатљивије, иста анкета је показала да су, већина Кинеза, оптимисти у погледу будућности.

Сада је порука да је Кина јака сила и САД треба да се носе са таквом реалношћу. Истовремено Пекинг је и даље веома мотивисан да користи ове игре за стицање даљег поштовања, за увећање властите меке моћи, јачање легитимитета НР Кине и склапање још пријатељстава са остатком света, где год је то могуће. Званични мото Олимпијаде 2022. је „Скупа за заједничку будућност”.

Две Олимпијаде су дефинисале и односе Кине са светом и њено самопоуздање те одразили контраст између прошлости и будућности те државе. То је национална прича о преокрету, затим препороду и, сада, поверењу у будућу славу коју, мишљење је у Пекингу, САД не могу да осујете.

Уредник и новинар