Kina između dve Olimpijade

Zimske olimpijske igre, 24. po redu, u Pekingu su prvi veliki svetski događaj u 2022. To je i priča o izuzetnom preobražaju Narodne Republike Kine od 2008. kada je Peking bio domaćin Letnje olimpijade. Kineski glavni grad je postao prvi u svetu domaćin Letnje i Zimske olimpijade i to za samo 14 godina između dveju igara.

Olimpijada 2008. je istakla najmnogoljudniju zemlju na svetu na međunarodnoj pozornici. Bio je to „Kineski trenutak ”. Organizovanje Zimskih igara pokazuje NR Kinu kao još samopouzdanijeg i moćnijeg globalnog igrača. U Kini vlada optimizam u pogledu njene pozicije i uticaja u svetu, uprkos izazovima sa kojima je suočena usled sve složenijih međunarodnih (ne) prilika.

Olimpijske igre 2008. su bile, a 2022. se održavaju usred globalnih događaja koji definišu epohu i promene u odnosima NR Kine sa Zapadom. No, događanja i raspoloženja u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu, kao i međunarodni kontekst Olimpijade 2022. su bitno drugačiji.

Igre 2008. su se poklopile sa početkom globalne finansijske krize i simbolizirale su priznanje NR Kine na svetskoj sceni. Olimpijada 2022. se održava tokom pandemije kovida 19, a Sjedinjene Američke Države i desetak zapadnih zemalja su pokušali da bace senku na sportsku manifestaciju proglasivši „diplomatski bojkot” zbog onoga što smatraju kršenjem prava čoveka u NR Kini. To su mediji u Pekingu ocenili kao deo nastojanja SAD da obuzdaju rast NR Kine.

Olimpijada je velika pozornica i gotovo da ne postoji uspešnije globalno sredstvo za predstavljanje ugleda neke zemlje. Rukovodstvo u Pekingu je 2008. želelo da čovečanstvo doživi NR Kinu kakvom je Kinezi vide. Ponosnu civilizaciju koja izlazi iz siromaštva da bi se uključila u svet. Rešena da se pridruži „globalnom selu” u težnji da se uskladi sa ostatkom čovečanstva.

Tokom 2008. je katastrofalna globalna finansijske kriza stvorila metež u razvijenim privredama na Zapadu i drugde u svetu, nakratko i u NR Kini. Posledice finansijske krize osim ekonomskih, pokazale su realnost svetskog poretka manje utemeljenog na Zapadu. Prema britanskom istoričaru Adamu Tuziju, „kako su obelodanjivani užasan obim i razmere kraha, izgledalo je da će finansijske institucije koje su simbolizovale trijumf Zapada od kraja hladnog rata, pohlepom, zlobom i nesposobnošću baciti čitav sistem na kolena”.

Vlada NR Kine je usvojila paket ekonomskih podsticaja bez presedana, vredan četiri biliona juana (tada 630 milijardi dolara), trostruko veći od mera u SAD. U novembru 2008. je tadašnji kineski premijer Ven Điabao kazao da je paket bio „veliki, brz i efikasan”.

Takav paket je pokrenuo snažan rast kineskog ukupnog domaćeg proizvoda (BDP). NR Kina je 2008. pretekla Nemačku kao globalno treća najveća privreda, a naredne godine joj preotela i titulu najkrupnijeg svetskog izvoznika. Već 2010. je NR Kina istisnula i Japan sa mesta druge najveće ekonomske sile sveta.

U proteklih 14 godina, BDP i vojni budžet Kine su utrostručeni, a raspoloživi prihod prosečnog Kineza povećan sedam puta. NR Kina je postala zemlja viših srednjih primanja sa prosečnim BDP-om od preko 12.500 dolara. Više od 400 miliona Kineza su ušli u srednju klasu, u kojoj se, prema različitim kriterijumima, dnevna primanja kreću od 20 do 100 dolara.

NR Kina je i u 2021. nastavila da predvodi čovečanstvo u kontroli pandemije i ekonomskom oporavku. BDP je dostigao 8,1 odsto na godišnjem nivou. Zemlja je, takođe, napredovala u svemirskim letovima sa ljudskom posadom, istraživanju Meseca, proizvodnji velikih aviona...

Zimska olimpijada je, takođe, prilika zvaničnom Pekingu da pokaže da je Kinu učinio „umereno prosperitetnom”.  Iz krajnjeg siromaštva je izbavljeno 800 miliona Kineza, cilj koji je KPK postavila da dostigne do stogodišnjice svog osnivanja, jula 2021.

Finansijska kriza je ojačala poverenje NR Kine u sopstveni sistem ekonomskog upravljanja. „Kontrast između lepo izvedenih Igara u Pekingu i haosa finansijske krize..., uverio je mnoge Kineze da je njihova zemlja glavni igrač”, kazao je Dejvid Ounbi, profesor istorije sa Montrealskog univerziteta u Kanadi.

Diplomatski kor NR Kine je postao najveći na svetu. Na osnovu programa predsednika Si Đinpinga o novom „putu svile”, Inicijativi „Pojasa i puta”, država se sve više usredsredila i investira u zemljama u razvoju. U tom delu sveta je kineski model upravljanja, ulaganja u infrastrukturu, bolje primljen i doživljava se kao alternativni model.

Olimpijada 2008. je, takođe, bila u vreme kada je Zapad imao više poverenja u sebe nego danas. Posedovao je snažno uverenje da će se Kina, kako bude rasla, takođe i menjati. Angažovanje kapitalističkih zemalja u NR Kini trebalo je da doprinese daljem otvaranju te države.

Zapad se značajno promenio u deceniji koja je prethodila Igrama 2022. Posle 2008. Zapad se suočio sa evropskom izbegličkom krizom. U Velikoj Britaniji, glasanje o Bregzitu 2016. radi izlaska iz Evropske unije označilo je prekretnicu u odnosima te zemlje sa spoljnim svetom i posejalo domaće podele, zbunivši mnoge Kineze.

U SAD je izbor Donalda Trampa 2016, takođe, istakao unutrašnje tenzije. Usledili su pandemija kovida 19 koja je naročito pogodila tu zemlju (sa preko 940.000 umrlih je prva na svetu) i upad Trampovih pristalica u Kongres u Vašingtonu 6. januara 2021. „Od tada je opšte raspoloženje da Kina bolje podnosi krize nego Zapad”, dodao je istoričar Ounbi.

Danas se Kina, sve sigurnija u sebe, suočava sa Zapadom koji je doživljava kao egzistencijalnu pretnju sopstvenoj hegemoniji i vekovnoj dominaciji nad ostatkom čovečanstvom. Poštovanje NR Kine je poraslo u mnogim delovima međunarodne zajednice suočenim sa političkim lomovima i pandemijom.

Pojedini analitičari kažu da kada je danas pred NR Kinom neki izazov, spremna je da se sa njim suoči i da iskoristi nacionalnu snagu da dobije ono što želi. Domaće istraživanje je pokazalo kako Kinezi sada smatraju da je najvažniji odnos sa Rusijom, a ne sa SAD. Upečatljivije, ista anketa je pokazala da su, većina Kineza, optimisti u pogledu budućnosti.

Sada je poruka da je Kina jaka sila i SAD treba da se nose sa takvom realnošću. Istovremeno Peking je i dalje veoma motivisan da koristi ove igre za sticanje daljeg poštovanja, za uvećanje vlastite meke moći, jačanje legitimiteta NR Kine i sklapanje još prijateljstava sa ostatkom sveta, gde god je to moguće. Zvanični moto Olimpijade 2022. je „Skupa za zajedničku budućnost”.

Dve Olimpijade su definisale i odnose Kine sa svetom i njeno samopouzdanje te odrazili kontrast između prošlosti i budućnosti te države. To je nacionalna priča o preokretu, zatim preporodu i, sada, poverenju u buduću slavu koju, mišljenje je u Pekingu, SAD ne mogu da osujete.

Urednik i novinar