Београд и животињско царство

Захваљујући упорности љубитеља природе који су вратили даброве у наше воде код Засавице, ове животиње су, на велико изненађење, недавно стигле на само неколико стотина метара удаљености од урбаног дела Београда. По изјавама рибара и љубитеља природе, већ граде бране на Ратном и Коњском острву – наспрам Палате „Србија” и Калемегдана. На истим локацијама виђене су и нутрије. За разлику од даброва, који су опрезни, нутрије не беже од рибара, чак им се и приближавају.

Тенденција приближавања животиња Београду траје већ пола столећа. Крајем седамдесетих година прошлог века уочено је запаженије присуство дивљих свиња. Њихов број у приобалним деловима Дунава и Саве стално је растао, јер су у близини плодна поља, канали, неприступачне шикаре и купињаци. Колико су се приближили Београду говори и податак да је надомак урбаног дела града, у само једном ловачком друштву, прошле ловне сезоне одстрељено више од 1.200 дивљих свиња. Повремено бораве и на Ратном острву, а пажњу јавности привукла је дивља свиња која се прошетала поред Палате „Србија”.

Шакали су дошли на територију Београда пре двадесетак година и настанили се на тешко проходним теренима у ритовима уз Саву и Дунав. Немају природног непријатеља, брзо се размножавају, отпорни су на болести и веома су добри ловци. Праве велику штету јер нападају ланад, фазане, зечеве, дивље и питоме прасиће. Активни су ноћу, кад иду у групни лов, а њихово завијање надалеко се чује. Посебно на обалама Саве и Сурчинског поља, на левој обали Дунава преко пута Земуна и у рејону Крњаче.

Лабудови су се вратили пре десетак година и недавно су, после сто година, поново свили гнезда на Ратном острву. На радост деце и туриста, већ су се одомаћили и постали украс града.

На левој обали Дунава, поред Пупиновог моста, ове зиме затворену чеку једног ловца заузела је куна. Ловац је чеку напустио, а куна је режећи остала.

С Калемегданске терасе можемо видети пар орлова који круже изнад свог гнезда на Ратном острву.

Галебови су редовни гости главног града. Током лета велики број ових птица долази у Београд и заузима делове Саве и Дунава где има хране – у близини колектора, ресторана на води, сплавова и марина.

Откако је пре петнаест година забрањен лов на Ратном острву, као и лов из чамца на Сави и Дунаву, дивље патке око Београда престале су да се плаше људи. Сада безбрижно уживају на ушћу Саве у Дунав, око сплавова, марина и Аде Међице. Слободно плове између кајакаша, једриличара, моторних чамаца, а често се одмарају на палубама усидрених чамаца и бродића. Доскора невероватно плашљиве и опрезне, сада прилазе чамцима и узимају храну из руку радосне деце.

Београд је све богатији јер му се животиње враћају и умножавају се. Постајући права метропола, тај паралелни, за многе непознат и невидљив свет, који нам је тако близу, требало би да се чува и развија. Поред осталог, и повећањем површина ремиза, свођењем жестоких ноћних ватромета на разумну меру, даље од Ратног острва. Интензивнијим узгојем и прихраном племените дивљачи, уз јачу подршку државе, смањењем броја шакала и других штеточина, уз већу стимулацију ловаца спречавањем ловокрађе...

Скупштина града Београда могла би да донесе дугорочну стратегију заштите богатог животињског света, али и користи од њега. У њену изради требало би укључити научне установе, ловачку организацију, екологе, туристичку организацију, клубове на води, голубаре, пољопривреднике, шумаре, стручњаке из области фитофармације, рибаре, удружења пецароша, ветеринаре, планинарска друштва, волонтере из зоолошког врта, кустосе музеја природе и ловства, привредну комору и јавност. Израда стратегије прилика је да се мериторно оцени садашње стање, али и наговести визија за наредних пола века с циљем да Београд буде добро место за животињско царство. Тако ће остати једна од малобројних метропола које у близини центра имају дивље свиње, лисице, куне, дивље мачке, срне, орлове, чапље, фазане, дивље патке, лабудове, галебове и десетине врста других птица, од којих је најпознатији београдски врабац.

У близини високих стаклених кула, блештавог светла велеграда и јеке стотине хиљада моторних возила, уз нашу бригу наставиће живот и овај други свет у Београду, који је ту, међу нама.

Милорад Козловачки,
политиколог, Земун