Како је настала мапа

Желите да пронађете неку улицу у вашем граду, или да проверите којим путем треба да путујете до одређене дестинације? Све то можете добити уколико се укључите на неки од сајтова Интернета на којима су прецизно приказане мапе градова и држава. Ту је, наравно, и карта коју сваки возач треба да има, а у модерно доба све чешће се користи и посебан компјутерски систем за навигацију у којем, када упишете одговарајућу улицу или место у које желите да идете, добијете прецизну и најбржу трасу путовања, док вас глас из звучника упозорава где треба да скренете и куда да возите.

Данас путовање или сналажење у великом граду, уз сва наведена „помагала”, делује крајње једноставно. Међутим, потреба за сналажењем у простору није настала у модерно доба већ постоји колико и човек. Према неким историјским подацима, прве мапе, претече данашњих, настале су још пре 4.000 година у древном Египту. То су биле карте направљене од глине у којима су оштрим предметом уцртаване границе имања. Временом људи су глину заменили разним врстама тканине, а онда и папиром. Када су стручњаци правили мапе мањих градова или поседа, проблема готово да није било. Он је настајао када је човек покушавао да на карти представи велика пространства. С обзиром на то да је Земља округла, било је тешко прецизно измерити раздаљине, па мапе које су прављене у давној прошлости често нису биле тачне.

Грк Ератостен израчунао је величину Земљиног обима, и то прилично тачно. Захваљујући његовим подацима, први пут се могла прецизно израчунати раздаљина у правцу север–југ. На идеју да мапа света буде равномерно подељена замишљеним линијама географске ширине и дужине дошао је Хипарх, што је у другом веку наше ере искористио Птоломеј, који је био творац мапе са равномерно распоређеним географским ширинама и дужинама.

Иако су се људи од памтивека интересовали за прављење мапа, права сензација на овом пољу направљена је Колумбовим открићем Америке. Прву велику збирку мапа објавио је Абрахам Ортелијус из Антверпена 1570. године. Ипак, творцем модерне картографије сматра се Герардус Меркатор, који је први пренео криве линије са глобуса на мапу, с тим што су на њој линије биле праве. На тај начин добијена је мапа која показује праву линију између два места.

У вековима који су уследили картографија је напредовала великим корацима, тако да данас постоје изузетно прецизне мапе сваког дела површине наше планете.