Енергетску стабилност спасиле термоелектране

Податак да 15 чланица Европске уније даје већу финансијску помоћ за фосилна горива него за енергију добијену из обновљивих извора енергије, како је показала најновија анализа европског ревизорског суда, а пренела агенција Бета, поново је отворио питање зашто ико има дилему да ли у Србији приоритет треба дати угљу као домаћој сировини и фосилном гориву. Јер управо из угља наша земља добија 70 одсто електричне енергије. Или, ипак, треба наставити са повећавањем учешћа зелене енергије из сунца и ветра и скупо све то плаћати приватним инвеститорима који, доказано, не могу да из ових извора покрију мањкове. Србија је током претходних месеци била живи сведок те недостајуће зелене струје због чега је приде морала да увози најскупљу струју.

Ово питање је утолико занимљивије ако се зна, како се наводи у  анализи ревизорског суда, да су се од 2008. до 2019. субвенције за енергију из обновљивих извора скоро учетворостручиле, док су субвенције за фосилна горива остале током последње деценије непромењене упркос обавезама Европске комисије и неких држава чланица да их постепено укину.

Европски ревизорски суд упозорава и да опорезивање енергије може имати знатан утицај на домаћинства и довести до отпора према плаћању пореза на енергију.

Колико су заиста битни домаћи потенцијали у снабдевању електричном енергијом потврдио је и председник Србије Александар Вучић када је приликом недавног гостовања на телевизији нагласио да уколико добијемо ултиматуме да затварамо наше капацитете Србија неће имати проблема са струјом само је потребно да имамо велику политичку снагу да се одупремо свима са запада који траже да затворимо термоелектране па да купујемо њихову најскупљу струју.

– Важно је другима солити памет. Хоћете струју и да буде топло и баш вас брига како, а нећете да се користи угаљ – казао је први човек Србије.

Упитан како коментарише што поједине земље ЕУ дају веће субвенције за фосилна горива, док поједини лобисти у Србији све чине да забранимо даље коришћење угља, па и да затварамо домаће термокапацитете (зашта је бивши директор Електропривреде Србије Милорад Грчић јавно прозвао ресорну министарку Зорану Михајловић), проф. др Милан Радуновић, виши консултант у енергетском систему „Интегратор” одговара за „Политику”:

– Нагло гашење термокапацитета и оцена да се може обезбедити енергетска сигурност тако што ћемо се ослонити на соларне колекторе и ветрогенераторе показали су се погрешним, што је створило енергетску несигурност већине електропривреда.

Одмах након почетка кризе управо перјанице процеса декарбонизације на начин који је предвидела администрација ЕУ приступиле су корекцији тог процеса. Па је тако електропривреда Немачке пошто је схватила да јој је угрожена сигурност система одступила од зелених принципа без консултације са осталим државама и покренула рад термоелектрана.

– Енергетску стабилност су спасиле управо термоелектране. И није то урадила само Немачка него и друге земље у циљу обезбеђивања довољно електричне енергије. Да Србија не треба да има дилему да јој је угаљ најважнији, потврда је и то што су у међувремену земље ЕУ донеле одлуку да сачувају своје термокапацитете само из једног разлога да привреда и домаћинства не остану у мраку – наводи Радуновић.

Добро је, каже, што се постепено уводи систем партиципације за термопроизводњу. То значи да се одређени ниво термокапацитета сачува и њихово постојања финансира без обзира на то да ли ти капацитети раде или не. Циљ је да се одређени ниво термопроизводње обезбеди као резерва зеленој енергији у периоду када нема довољно ветра и сунца па самим тим и зелене енергије.

Упитан шта то значи за нас, наш саговорник одговара да пре свега треба стати са некритичким ставом подршке изградњи обновљивих извора. Њих не треба градити. Али је потребно сагледати који су то термокапацитети и који технички перформанси су потребни да би се обезбедила сигурност рада домаћих капацитета. Србији је потребна и хитна градња заменских капацитета базираних на новим технологијама.

– Даљи развој обновљивих извора енергије треба реализовати са електропривредом. У супротном њен економски положај ће слабити, а јачаће интерес приватног сектора што већ имамо на делу. То не значи да смо против приватног сектора. Али јасно је да је интерес приватног капитала профит, а не сигурно снабдевање и сигурност рада система.

Пре свих приватних зелених киловата потребно је да Србија има своје капацитете и изграђене електране „Бистрицу” и „Ђердап три” – категоричан је проф. др Радуновић.

Подједнако је важно обезбедити да енергетски сектор Србије води стручан а не навијачки кадра, закључује он.