Самохвалисавост или опомена

,Специјална војна операција”, каже председник Руске Федерације Владимир Путин, ,,инвазија, нечувена агресија”, говоре у Украјини, НАТО-у, САД и Европској унији, пошто је руски лидер три сата после поноћи, у четвртак, 24. фебруара, издао налог руској армији да њене формације пређу границе Украјине, што се убрзо и догодило.

,,Операција” или ,,нечувена агресија”, ове појмовне разлике свакако су тренутно мање важне од чињенице да се на територији Украјине одвија нека врста рата. ,,Шок, шок, шок...”, можда је у четвртак била најчешће изговарана реч у извештајима медија, на интернет платформама, у разговорима пред телевизијским камерама или пред микрофонима радио-станица због развоја догађаја у Украјини.

Ваљда и због тог појединачног и колективног психолошког стања шока, мислим да се нико, колико ми је познато, није осврнуо на честитку коју је само дан раније грађанима Руске Федерације, поводом Дана заштитника отаџбине, минуле среде, 23. фебруара, упутио председник Путин. У тој поруци је изнео и следећу тврдњу.

„На борбено дежурство је стављено оружје ком нема равног у свету. Наставићемо да развијамо перспективне системе наоружања, укључујући хиперсонично и оружје које се заснива на новим физичким принципима, да проширујемо употребу напредних дигиталних технологија и елемената вештачке интелигенције. Такви системи су заиста оружје будућности, које знатно повећава борбени потенцијал наших Оружаних снага”, рекао је руски лидер.

Шта је ,,оружје коме нема равног у свету”, већ стављено ,,на борбено дежурство”, о ком се ништа не зна, на каквим је то ,,новим физичким принципима” засновано, какви то системи чине ,,заиста оружје будућности”?

Неће бити вајде од коментара који би ове три сажете Путинове реченице сместили у домен пропагандно-психолошког надметања, поготово због драматичних догађаја у вези с Украјином. Чини ми се да ће повратак огледалу прошлости, смештеном у дане „хладног рата”, и подсећање на неке данас увелико заборављене чињенице бити продуктивнији.

Давне 1950. у источном Казахстану започета је градња совјетског експерименталног антибалистичког ракетног центра „Сари Шаган”, у пустињи Бетпак-Дала. Био је то Државни научноистраживачки и експериментални полигон бр. 10 Министарства одбране СССР-а. До средине седамдесетих година прошлог века овај центар је прерастао у једно од важних, можда и у главно средиште за испитивање и тестирање совјетских нових технологија и стварање ,,супероружја”.

У доба „хладног рата” гомилање атомског наоружања, опремање копнених, поморских и ваздухопловних борбених средстава нуклеарним погоном и бојевим главама учинили су да страх од глобалног уништења израсте у најснажније изражен фактор који ће остати дубоко уграђен и у данашње војне доктрине великих сила. ,,Равнотежа страха” изнедрена током „хладног рата” присутна је у колективној свести човечанства до данас. У прилог томе сведочи и изјава Јурија Соломонова, тада генералног конструктора Московског института за термотехнологију, водеће руске корпорације за развој стратешких нуклеарних ракетних комплекса. Управо у дане када су обновљене приче о могућем почетку трећег светског рата, подгрејане кризом у Сирији и рушењем руског бомбардера Су-24 од стране два турска ловца Ф-16, Соломонов је 27. новембра 2015. године рекао:

,,Док постоји нуклеарно оружје, рата неће бити, 100 одсто. Захваљујући нуклеарном оружју, на планети 70 година није било светског рата, већ су постојали локални конфликти. То се дешава због тога што постоји нуклеарно оружје, праг страха од његове примене је толико висок да се људи тога једноставно боје”, изјавио је Соломонов, конструктор руских нуклеарних пројектила ,,јарс”, ,,топољ” и других.

Окретање новим технологијама омогућавало је у време „хладног рата” политичким вођама суперсила да чак и најаве неку претећу ,,новост”, што је несумњиво имало и боју идеолошког и пропагандистичког надметања, чак самохвалисавости, карактеристичног за оно доба.

И тада се, међутим, на обе стране идеолошке и политичке ,,гвоздене завесе” постављало питање да ли је у питању пропаганда или одређене поруке носе у себи и засноване опомене, стварне претње противнику. Типичан пример је говор Никите Хрушчова на заседању Врховног совјета у јануару 1960, када је изјавио да је совјетско ,,ново и фантастично оружје у развојној фази”. У САД и у НАТО-у само су могли да нагађају о каквом је то оружју реч пошто су тајне совјетских ,,забрањених градова” у оно време биле непробојне за знатижељнике са свих страна света.

Гласине и селективно објављиване и усмераване информације о Хрушчовљевом ,,фантастичном оружју” самераване су у САД с резултатима рада на низу тајних пројеката, развијаних за производњу ,,супероружја” у низу тамошњих истраживачких лабораторија и научних тимова у вези с владиним пословима. Већ од средине педесетих година прошлог века енергије су усмераване и на истраживање електромагнетних таласа, баш као што су то чинили и у Совјетском Савезу.

Космичка трка, покренута 1957. лансирањем сателита ,,Спутњик”, само је убрзала грозничаве радове и на овом пољу.