Забрањени сликари на Црвеном тргу

Специјално за "Политику"
Москва – У Историјском музеју у Москви, први пут у овој важној руској установи, одржава се изложба незваничне уметности друге половине XX века. Догађај има симболичан карактер – дела некада забрањиваних уметника излажу се надомак Кремља, на Црвеном тргу.
Праћена великом рекламом и медијском пажњом, изложба у приличној мери изневерава очекивања. У релативно невеликом простору изложена су дела двадесетак уметника, од којих неки нису имали истакнуту улогу у покрету незваничне уметности. Значајнији аутори нису представљени најбољим радовима, а многи нису ни заступљени, тако да се на основу изложбе не може стећи слика о овом уметничком правцу.

То је делом резултат концепције изложбе, која је дала предност нефигуративном сликарству у оквиру незваничне уметности, а делом чињенице да је изложба заснована на делима из приватних збирки. На изложби се могу видети радови Николаја Вечтомова, Лидије Мастеркове, Дмитрија Краснопевцева, Ернста Неизвестног, Јевгенија Михнов-Војтенка, Владимира Немухина, Владимира Јаковљева, Владимира Јанкилевског, Дмитрија Плавинског и других, мање познатих аутора. Ипак, изложба нонконформистичког сликарства у Историјском музеју карактеристична је за садашњи тренутак и сведочи о преиспитивању и постепеном званичном прихватању другачијих вредности. Изложба је отворена до краја септембра.

Далеко бољи увид у савремену уметност може се стећи у Музеју актуелне уметности АРТ4.РУ, првом руском приватном музеју савремене уметности, који је отворен средином маја ове године у центру Москве. Оснивач музеја, бизнисмен и колекционар Игор Маркин, следи пример великих претходника из XИX века Третјакова и Шчукина. За разлику од изложбе на Црвеном тргу, овде се могу видети скоро сва значајна имена руске савремене уметности и многа прворазредна дела. Попут Третјаковске галерије, у време кад је основана, пре 150 година, музеј се састоји од 13 сала, које су већ тесне за сталну поставку од 700 експоната.

Пошто је посреди приватна збирка могли бисмо се запитати који је био критериј приликом избора дела, а исто тако бисмо могли констатовати да су изложени радови у музеју помало хаотично распоређени. Али то не умањује изузетан значај ове колекције. Музеј поседује и простор за изложбе и развија живу изложбену активност. У августу и септембру излагана је рана графика Дмитрија Лиона (1925–1993), једног од најбољих руских графичара, кога пореде са Рембрантом и Дирером. Тренутно је у току изложба пројеката за споменик Борису Јељцину (иницијатор конкурса био је Музеј АРТ4.РУ), а у будућности планира се низ изложби домаћих и страних уметника. Овај музеј је, очигледно, попунио једну празнину у културном животу Москве.

Најбољу слику руске ликовне уметности читавог XX века, па и оне незваничне, пружа нова поставка "Уметност XX века" у Третјаковској галерији, која је отворена пре неколико месеци. Поставка је већ добила високу оцену стручњака и публике. Она је истовремено и атрактивна и свеобухватна. Начињен је покушај да се представе сви релевантни домети у уметности, да нико не буде заобиђен, и да се на тај начин овај период сагледа као целина. Двадесети век је представљен у целости – од примитивизма Гончарове и Ларионова до најновијих појава у уметности крајем деведесетих година; преглед садржи и академско сликарство с почетка века, авангардне правце свих врста, социјалистички реализам, стваралаштво уметника-емиграната, незваничну уметност, соц-арт. У руски контекст смештени су и руски уметници који су, стицајем различитих околности, углавном стварали изван Русије – Кандински, Архипенко, Комар и Меламид и други.

Пошто је ово прва стална поставка уметности XX века у Русији, организатори су свесни њених недостатака и намеравају да раде на њеном усавршавању. Међутим, и у овом облику, ремек-дела руске уметности XX века, напокон сакупљена на једном месту, остављају импресиван утисак. Саставни део поставке "Уметност XX века" је изложба оригиналног авангардног уметника Соломона Никритина (1898–1965), творца пројекционизма, који је живео у совјетско доба. Двадесетак слика и преко сто графика из двадесетих и тридесетих година делују изузетно оригинално и модерно (Никритин се сматра претечом концептуализма) и потврђују да преиспитивање наслеђа крије још многа изненађења.

Што се тиче незваничне уметности, она је у новој поставци Третјаковске галерије представљена најпотпуније, најпрегледније и најквалификованије. Не само да је заступљен највећи број уметника већ су они представљени и релевантним делима. Напокон, у контексту експозиције "Уметност XX века" могуће је одредити и место и домете незваничне уметности у историји руске уметности XX века. Очигледно је да она представља њен важан саставни део.