Неодрживост самопроглашене независности Космета

Већина економских и демографских показатеља на Космету је након једнострано самопроглашене независности 2008. године драстично погоршана. То је једна од главних порука са научног скупа у Српској академији наука и уметности. На недавно одржаном округлом столу „Економски, својинскоправни и демографски аспекти косовскометохијског питања” истакнуто је и да би српска држава требало да покрене питање својих вишедеценијских инвестиција у јужној покрајини.

У уводном излагању академик Часлав Оцић је истакао да је Космет код Срба вековима у темељу идентитета. С друге стране, говорећи о интересима, он је оценио да Вашингтонски споразум, „упркос лошим странама, отвара могућност” да се питања у односима Београда и Приштине решавају „и са економског аспекта и тако омогући рационалан приступ”.

„То је аспект интереса. С аспекта идентитета подела (Космета) као решење проблема није на дневном реду. Заједница пропада онда када појединци не могу да се позитивно идентификују с њом и да је на основу тога граде. Косовско питање је, имајући у виду косовски завет или епску поезију, темељ идентификације Срба. У одговору на то питање се у последњих 600 године уздиже или пада у српској историји. Лоше ће се провести онај ко с тим покушава да тргује. Косово је нешто чиме се не тргује”, казао је Оцић.

Пажњу је привукло и излагање профeсора Економског факултета у Београду др Гојка Рикаловића и др Дејана Молнара, који су указали да је, у односу на прве године 21. века, на Космету након 2008. године дошло до смањења стопе фертилитета и наталитета, а опала је и стопа укупних инвестиција, пре свега јавних фиксних улагања.

„После самопроглашене независности смањене су и дознаке из иностранства за четири процентна поена, а за пет процентних поена је умањено и учешће директних страних инвестиција. При томе, подручје Косова и Метохије је, за разлику од остатка западног Балкана, неодрживо без дознака и директних страних инвестиција”, истакао је Рикаловић.

Он је додао и да је на Космету после 2008. повећан удео спољног дуга у БДП-у, као и камата за отплату дугова, што угрожава одрживост тзв. Косова.

„Незапосленост је такође врло велики проблем на Космету јер је и даље огромна, иако је смањена са 45 на 31 одсто. При томе, међу мушкарцима износи око 33 процента, код млађих жена чак до 64 одсто, а код младих 54 процента”, навео је Рикаловић.

Он је додао да такође 54 одсто становништва Космета жели да емигрира.

„Штавише, међу становништвом узраста од 15 до 24 године чак 75 одсто је спремно да емигрира, и то говори шта се може очекивати на КиМ ако остане стање какво је сада”, закључио је Рикаловић.

На његово излагање се надовезало представљање реферата проф. др Миленка Џелетовића са Факултета безбедности у Београду и проф. др Бојана Димитријевића са Београдске академије пословних и уметничких струковних студија. Они су изнели тезу да је сценарио државности тзв. Косова апсолутно неодржив. Између осталог, аутори су навели да због демографских околности постоји тенденција да се број Албанаца на Космету до 2050. или 2060. године сведе на око 500.000. При томе, постојећа процена да их у покрајини тренутно има 1,9 милиона је, према њиховим речима, прецењена и непоуздана.

Говорећи о власничким правима српских инвеститора на КиМ, проф. др Драгослав Словић је указао да се улагања Србије од 1945. године на Космету процењују на око 17 милијарди долара. Од тога, за суму од 12 милијарди долара, која је од 1965. инвестирана кроз улагања, зајмове, плаћања и инфраструктуру, постоји и документација која је верификована у релевантним законодавним телима, од савезног парламента до покрајинске скупштине.

„Само у пројекту ’Ибар Лепенац’, односно ’Валач’, како га сада зову, Србија је имала 89 одсто капиталног улагања, при чему је цео подухват био вредан 930 милиона долара. Документација о томе постоји и у Светској банци. Ако тако сагледамо ситуацију, приходи од ’Валача’, које Приштина данас приказује као део своје економије, не припадају тамо, него овде. По међународном праву, ово је веома чиста ситуација”, нагласио је Словић.

Трећи скуп о КиМ

Скуп о Космету у Српској академији наука и уметности био је трећи на ту тему у организацији Одбора за српско питање САНУ. Како је у поздравној речи подсетио Владимир Костић, председник САНУ, овај одбор је већ организовао округле столове о сецесији Космета и културној баштини Срба на КиМ. Он је, међутим, упозорио да нема много слуха у широј јавности за закључке досадашњих скупова.

„Одбор за српско питање САНУ основан је пре неколико година са идејом да се суочимо с неким од проблема српске државе, народа и друштва. То је подразумевало и евентуалне антиципације онога што нас чека иза угла, да не бисмо били нација која се непрекидно изненађује историјским догађајима и понашањем и наших савезника и наших непријатеља. Досадашњи састанци су били веома успешни, па је тако конференција о заштити културне баштине на Космету дала читав низ решења. Али авај, није било никога да их саслуша”, навео је Костић.