Оронула кућа Милице Стојадиновић Српкиње

У Културном додатку „Политике” од 19. фебруара прочитала сам веома инспиративан и лепим језиком написан текст госпође Гордане Бекчић о Милици Стојадиновић Српкињи „Фрушкогорка надземаљских очију”. Обраћам вам се у жељи да изнесем неколико чињеница о кући Милице Стојадиновић Српкиње која се налази у главној улици Врдника, у селу, коју већ три године гледам у очајном стању.

Распитивала сам се зашто је то тако и има ли наде да се поправи и претвори у место окупљања људи којима је стало до културе, где би се одржавале вечери поезије и књижевности. Добила сам одговор да од тога нема ништа. Општина не жели, не може или неће да нађе средства да се та кућа спасе од урушавања и да се претвори у лепоту културног живота.

Поред куће постоји и табла на којој пише ко је ту живео, мада сумњам да је гости бање виде и читају, а посебно они који хрле на брдо, у луксузно етно-село „Врдничка кула”. Сматрам да су овакав немар и нехат према културном благу недопустиви.

„Да нијесам владика, ето кнегиње Црној Гори”, остале су Његошеве речи о Милици Стојадиновић Српкињи.

„То што смо је имали, а нисмо је ценили, не говори о њој”, дивно је написала Гордана Бекчић. А тај однос се, нажалост, ни до данас није променио.

Надежда Ђоковић,
дипл. фил.